Избором најлепших радова завршен је Књижевни конкурс о манастиру Студеници. У категорији ПРОЗА, Драгана Миловановић из Београда освојила је Треће место са причом ,,Мар Саба из Студенице“
Наш славски колач привлачи пажњу.
Радни дан је, црно слово у календару; али подебљано, што би рекли. Већина присутног народа није ни знала да ће бити служена литургија. Није им баш најјасније откуд славски колач и при томе није у славу Светог Николе. Нема ни иконице на славској свећи. И освештана су само три колача.
Крсна слава моје породице је Свети Сава Освећени, који је „потоцима својих суза бесплодну пустињу обрађивао и великим трудом своје таланте умножио”. Сава… Тихо и загонетно одзвања сваког осамнаестог децембра, све до светоникољског великог бдења. Збуњеност и радозналост изазивају комешање. Обично понеко од присутног
народа и приђе напослетку:
̶ Јелʼ вама баш данас слава?
̶ Јесте! Данас је Свети Сава Освећени!
Док се знатижељник пресабира и разлучује у себи Саву Српског од Саве Јерусалимског, наглашавам најважније:
̶ Отац Предраг** служи литургију сваке године, без изузетка. Имамо и икону. Показујем ка средини цркве, где данас стоји још једна икона за целивање. Светитељ Сава посматра нас очима „многомоћног молитвеника”, као што сведоче речи акатиста, погледа озбиљног, мудрог и милостивог. Ћути мој радознали путник намерник. Гледа ме помало неповерљиво, размишљајући шта да пита а да не открије своје непознање или своју сумњу.
Поглед му нехотице склизне ка фрескама.
̶ У Студеници! ̶ спремно одговарам на још неизговорено питање. Чувена фреска је у Студеници, као и одговори на многа наша питања. Чим се крочи у студеничку порту, све у души постане јасније. Постану кораци лакши и мекши на том белом камену. И да не знаш чега си се дотакао, осетила би душа да си зашао у простор неке древне светиње. Пресијава се на сунцу још од XII века ова драгоцена међа између ововремена и свевремена, као припрата Царства небеског. Време стоји унутар кружних зидина свештеног мира немањићке задужбине.
Светиња живи у молитвама на којима је и изграђена. Псалтир никада не престаје. Чини се као да би се сваког тренутка архипастир Сава могао појавити код јужног портала, где надгледа исклесавање сунчаног часовника***, најстаријег и у Срба и Словена. Да нас упита „Чедо, који је час?”, којим бисмо словом одговорили?
Степеник угаженог скупоценог мермера, топлог и искричавог, последњи је корак пре него што нам се разбистри душевни вид и нестану све мисли и помисли. Тек тада се, с трепетним страхопоштовањем које преплављује душу, може ступити у величанствену Богородичину цркву.
„ Дођи и види!”, како рече апостол Филип, важи и за Студеницу, још како. Ходочасницима понестане речи пред нестварним призором плавичасте светлости и златних искри студеничког фрескописа. Студеничка је стварност нетварна. Tе плаветне нијансе средњовековног лапис лазулија мајстори не могу више направити. Студенички плави камен био је скупљи од злата и дан-данас сведочи о непревазиђеној лепоти и непроцењивости древне српске лавре.
Моји кораци се не чују, као да их камен упија како не би ометао молитвену тишину. Срамота ме свог унутрашњег немира с којим дођох до светиње. Трудим се да не размишљам. Душа се ипак исповеда пригушеним, све дубљим уздасима.
Умири се пред кивотима Светих, најфиније окованим сребром и златом и драгим камењем. Из све студеничке ризнице драгоцености и достојанствености, највећи су Божји дар мошти, миомирисне и мироточиве.
Одвајкада на Студеници почива благослов и Тројеручице и Млекопитатељнице и игуманског жезла Светог Саве Освећеног. Тако нас и данас, с чела западног пиластра, уз Добротворку студеничке обитељи, благосиља Свети Сава Освећени.
Преподобни пустињак фрескописан је с краћом зарављеном брадом, издељеном у неупадљиве праменове, и без власи под самим уснама. Први пут је име на фресци исписано српском ћирилицом. Око ореола прослављеног јеромонаха стоји и свечани оквир. Златан по части, налик рељефастом украсу, поучава нас о овом богоносном светилнику православног света. Светитељ држи свитак с речима „Боже, буди нам милостив…”
Сава Српски никада није заборављао ̶ свог имењака и заштитника, свој монашки узор и свог молитвеника пред престолом Божјим, и тако јединственог дародавца српског народа.
̶ Баш данас нам је слава!
Гледам како „чудесима сијаш”, Свети Саво Освећени, и у српској чудесној Студеници. Молим ти се: не заборави у молитви пред престолом Божјим и своје многогрешне а малобројне славаре Саваите ̶ породицу Миловановић.
„Помени”, понављам у себи и повазда се осврћем, док се све тежим корацима приближавам излазу из Светим духом богомдане ограде од зверова. Чим прођем кулу и звоник, пожелећу одмах да се поново вратим.
А кад зажмурим, чини ми се да Студеница лебди у плаветној свевишњој измаглици. Плашим се да се не вазнесе својим Светим Успењем пре него што се покајемо како ваља, јер знам: већ нас је приближила Царству небеском.
Студеница!
* Мар Саба је локални назив за Манастир Светог Саве Освећеног, пореклом из арамејског језика: мар значи ʼсветиʼ а саба ʼстарацʼ
** Свештеник Предраг Тимотијевић, старешина новобеоградске Цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси
*** Сунчани часовник у Студеници уклесан је на зиду јужног портала. Дванаестоделни бројчаник чине словне ознаке на које пада сенка да покаже доба дана. Верује се да га је уклесао лично Св. Сава Српски