Драгана Миловановић: Мар Саба из Студенице

Избором најлепших радова завршен је Књижевни конкурс о манастиру Студеници. У категорији ПРОЗА, Драгана Миловановић из Београда освојила је Треће место са причом ,,Мар Саба из Студенице“

Наш славски колач привлачи пажњу.

Радни дан је, црно слово у календару; али подебљано, што би рекли. Већина присутног народа није ни знала да ће бити служена литургија. Није им баш најјасније откуд славски колач и при томе није у славу Светог Николе. Нема ни иконице на славској свећи. И освештана су само три колача.

Крсна слава моје породице је Свети Сава Освећени, који је „потоцима својих суза бесплодну пустињу обрађивао и великим трудом своје таланте умножио”. Сава… Тихо и загонетно одзвања сваког осамнаестог децембра, све до светоникољског великог бдења. Збуњеност и радозналост изазивају комешање. Обично понеко од присутног

народа и приђе напослетку:

̶ Јелʼ вама баш данас слава?

̶ Јесте! Данас је Свети Сава Освећени!

Док се знатижељник пресабира и разлучује у себи Саву Српског од Саве Јерусалимског, наглашавам најважније:

̶ Отац Предраг** служи литургију сваке године, без изузетка. Имамо и икону. Показујем ка средини цркве, где данас стоји још једна икона за целивање. Светитељ Сава посматра нас очима „многомоћног молитвеника”, као што сведоче речи акатиста, погледа озбиљног, мудрог и милостивог. Ћути мој радознали путник намерник. Гледа ме помало неповерљиво, размишљајући шта да пита а да не открије своје непознање или своју сумњу.

Поглед му нехотице склизне ка фрескама.

̶ У Студеници! ̶ спремно одговарам на још неизговорено питање. Чувена фреска је у Студеници, као и одговори на многа наша питања. Чим се крочи у студеничку порту, све у души постане јасније. Постану кораци лакши и мекши на том белом камену. И да не знаш чега си се дотакао, осетила би душа да си зашао у простор неке древне светиње. Пресијава се на сунцу још од XII века ова драгоцена међа између ововремена и свевремена, као припрата Царства небеског. Време стоји унутар кружних зидина свештеног мира немањићке задужбине.

Светиња живи у молитвама на којима је и изграђена. Псалтир никада не престаје. Чини се као да би се сваког тренутка архипастир Сава могао појавити код јужног портала, где надгледа исклесавање сунчаног часовника***, најстаријег и у Срба и Словена. Да нас упита „Чедо, који је час?”, којим бисмо словом одговорили?

Степеник угаженог скупоценог мермера, топлог и искричавог, последњи је корак пре него што нам се разбистри душевни вид и нестану све мисли и помисли. Тек тада се, с трепетним страхопоштовањем које преплављује душу, може ступити у величанствену Богородичину цркву.

„ Дођи и види!”, како рече апостол Филип, важи и за Студеницу, још како. Ходочасницима понестане речи пред нестварним призором плавичасте светлости и златних искри студеничког фрескописа. Студеничка је стварност нетварна. Tе плаветне нијансе средњовековног лапис лазулија мајстори не могу више направити. Студенички плави камен био је скупљи од злата и дан-данас сведочи о непревазиђеној лепоти и непроцењивости древне српске лавре.

Моји кораци се не чују, као да их камен упија како не би ометао молитвену тишину. Срамота ме свог унутрашњег немира с којим дођох до светиње. Трудим се да не размишљам. Душа се ипак исповеда пригушеним, све дубљим уздасима.

Умири се пред кивотима Светих, најфиније окованим сребром и златом и драгим камењем. Из све студеничке ризнице драгоцености и достојанствености, највећи су Божји дар мошти, миомирисне и мироточиве.

Одвајкада на Студеници почива благослов и Тројеручице и Млекопитатељнице и игуманског жезла Светог Саве Освећеног. Тако нас и данас, с чела западног пиластра, уз Добротворку студеничке обитељи, благосиља Свети Сава Освећени.

Преподобни пустињак фрескописан је с краћом зарављеном брадом, издељеном у неупадљиве праменове, и без власи под самим уснама. Први пут је име на фресци исписано српском ћирилицом. Око ореола прослављеног јеромонаха стоји и свечани оквир. Златан по части, налик рељефастом украсу, поучава нас о овом богоносном светилнику православног света. Светитељ држи свитак с речима „Боже, буди нам милостив…”

Сава Српски никада није заборављао ̶ свог имењака и заштитника, свој монашки узор и свог молитвеника пред престолом Божјим, и тако јединственог дародавца српског народа.

̶ Баш данас нам је слава!

Гледам како „чудесима сијаш”, Свети Саво Освећени, и у српској чудесној Студеници. Молим ти се: не заборави у молитви пред престолом Божјим и своје многогрешне а малобројне славаре Саваите ̶ породицу Миловановић.

„Помени”, понављам у себи и повазда се осврћем, док се све тежим корацима приближавам излазу из Светим духом богомдане ограде од зверова. Чим прођем кулу и звоник, пожелећу одмах да се поново вратим.

А кад зажмурим, чини ми се да Студеница лебди у плаветној свевишњој измаглици. Плашим се да се не вазнесе својим Светим Успењем пре него што се покајемо како ваља, јер знам: већ нас је приближила Царству небеском.

Студеница!

* Мар Саба је локални назив за Манастир Светог Саве Освећеног, пореклом из арамејског језика: мар значи ʼсветиʼ а саба ʼстарацʼ

** Свештеник Предраг Тимотијевић, старешина новобеоградске Цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси

*** Сунчани часовник у Студеници уклесан је на зиду јужног портала. Дванаестоделни бројчаник чине словне ознаке на које пада сенка да покаже доба дана. Верује се да га је уклесао лично Св. Сава Српски

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here