Манастир Нова Павлица је задужбина косовских јунака Стефана и Лазара Мусића, синова челника Мусе, великог жупана Ибарске Жупе и сестрића Кнеза Лазара, чија мајка Драгана је била сестра Кнеза Лазара.
Сматра се да је манастир подигнут и осликан уочи косовског боја, од 1383. до 1389. године, на месту где се одвајкада копала руда, а посебно сребро, око 2 км југоисточно од средњовековног града Брвеника. Манастир Нова Павлица, заједно са Манастиром Стара Павлица је био у саставу средњовековне Брвеничке Жупе. Манастирска црква је посвећена Ваведењу Богородицином у облику триконхоса, са уписаним крстом и наглашеном куполом, која почива на четири витка стуба. Манастир је изграђен од обрађеног и необрађеног камена и после омалтерисан. На западној страни припрате манастира уздиже се кула са звоником.
Иако са извесним провинцијским обележјем, живопис манастира Нова Павлица има високе квалитете. Сачуван је само у главном делу храма Нове Павлице, и то боље у доњим зонама. Својим ликовним вредностима издвајају се портрети браће Мусића на западном зиду, као и поједине фигуре светитеља у јужној певници.
