Манастир Стара Павлица се налази усамљена, изнад сеоског гробља, високо на стени изнад пруге која води долином Ибра. Црква Стара Павлица је вероватно подигнута у 12. веку, на стеновитом узвишењу изнад десне обале реке Ибар, у селу Павлица, 8 км северно од Рашке.
Оснивач Старе Павлице је непознат, али неки историјски подаци наводе податак да је била посвећена Светом Петру, што је такође историјски могуће повезује са Црквом Светог Петра и Павла у данашњем Новом Пазару.
Верује се да је некадашњи манастир – данашња црква Стара Павлица грађена у периоду од 1040. до 1150. године, што говори у прилог чињеници да Стара Павлица вероватно потиче из времена пре почетка владавине Стефана Немање, зачетника династије Немањића.
Манастир Стара Павлица је једна од најстаријих светиња Рашке школе. Стара Павлица доминира крајем изнад реке Ибар, својом љупкошћу и рафинираним изгледом. Први пут се Стара Павлица помиње као мушки манастир и метох манастира Студеница, у даровној повељи Стефана Првовенчаног у 13. веку.
Манастир Стара Павлица је тробродна црква, основе уписаног крста. Источна страна црква манастира Стара Павлица се завршава са три апсиде : средња је највећа и тространа, остале две су полукружне. Кубе се директно ослања на квадрат лукова, који носе снажни стубови. Црква Манастира Стара Павлица је зидана каменом и опеком.
Била је у рушевинама, а данас је делимично обновљена, иако је доживела значајна оштећења тридесетих година 20. века, током градње железничке пруге. На зидовима Старе Павлице преостала су два слоја живописа, од којих је млађи из средине 13. века. Мали број преосталих фресака у куполи и на луковима цркве Старе Павлице је доста избледео, али поједини, боље очувани фрагменти потврђују да су фреске биле високог квалитета и веома сличне фрескама оближњег манастира Ђурђеви Ступови. Данас је црква манастира Стара Павлица конзервирана.