Ових дана Раде Радаковић из Студенице код Краљева прославио је 65. рођендан и одлазак у пензију после четири деценије радног стажа. У раној младости возио је аутобус у Ибарским рудницима и студеничкој земљорадничкој задрузи, а последњих 27 година превозио је ђаке од Рудна до школе у Студеници без иједног саобраћајног удеса.
И последњи радни дан за управљачем ђачког аутобуса Раду Радаковићу био је као сви претходни. Устао је у освит зоре, прегледао свој аутобус и кренуо кроз рудјанске врлети.
„Вожња никад није лака. Најтеже је зими кад су велики сметови. Сметови овде могу да буду од осам до 12 метара“, каже Раде Радаковић, возач.
Кроз године дружења и пријатељства возач Раде за своје најдраже путнике, студеничке ђаке, усадио је ред и дисциплине и на неколико аутобуских стајалишта није било кашњења.
„Било је да вам кажем много тешких дана када сам возио старе аутобусе ,оне „дубраве“. Нису имали ни гума па сам морао и своје гуме да дотерам, а три године сам радио без плате“, каже Раде Радаковић, возач.
На путу до школе омиљени возач са Рудна за сваког ђака имао је по неки савет, речи охрабрења и подршке. Они према њему само љубав и поштовање.
„То нам је најбољи пријатељ од школе до куће. Увек нас посаветује, да нам неки савет за бољи дан у школи“, каже Лазар Миљковић, ученик.
„Увек је добра вожња и стижемо на време у школу. Аутобус никада не касни“, каже Јована Маринковић, ученица.
„Ми смо скупљали заједно све паре и хтели смо дам у купимо зидни сат и једно срце на коме пише најбољи возач“, каже Анастасија Андрић, ученица.
На станици испред школе пред неколико пријатеља и наследником за воланом завршила се Радова последња вожња. Одлази у заслужену пензију.
„Колега ево предајем ти кључеве И да ти буде срећна вожња“, каже Раде Радаковић, возач.
„Раде, хвала“, каже Дејан Божић, нови возач.
„Да возиш више година него што сам ја возио“, каже Раде.
„Мени је жао што одлази у пензију, али иза њега остају дела тако да он никада неће бити заборављен“, каже Велибор Андрић учитељ.
„Мени је жао што одлази у пензију, али иза њега остају дела тако да он никада неће бити заборављен“, каже Дејан Божић учитељ.
Решење о пензији возач са Рудна још није добио нити га њен износ посебно занима. Одлази у пензију поштован и вољен и то је, како каже, део праве људске среће.
Извор: Миланко Даниловић, РТС