U Manastiru Studenici, danas je svečano i molitveno proslavljen spomen Prepodobnoga Simona Monaha, kralja Stefana Prvovenčanog.
Proslava praznika Prepodobnog Simona započela je sinoć svenoćnim bdenjem.
Sveti kralj je najpre bio sahranjen u manastiru Studenici. Docnije su mošti prenesene u manastir Žuču, pa ponovo vraćene u Studenicu, potom u manastir Sopoćane, gde su bile skrivnjne pod zemljom. Posle 211. godina mošti su izvađene i bile postavljene u crkvi.
Mošti Svetog Kralja Stefana Prvovenčanog prenošene su 18 puta.
Posle spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru 1595. predstavljale su najveću narodnu svetinju koju su čuvali studenički monasi.
Burne godine 1686. monasi prenose mošti u manastir Crnu Reku, u gotovo nepristupačnu pećinsku crkvu. Odatle mošti 1701. prenose u Studenicu, pa u Beograd. Kasnije premeštaju kivot sa moštima još 8 puta.
U vreme srpskog ustanka u Pomoravlju i Podunavlju, zvanom ”Kočina krajina” 1789-1790, lično je Karađorđe na svojim rukama nosio kivot svetog kralja, sklanjajući ga pred Turcima. Još jedan prenos bio je u proleće 1806. godine. Tada su Turci spalili manastir Studenicu i ona je bila privremeno napuštena, a mošti su po Karađorđevom ličnom naređenju i zauzmanju sklonjene i smeštene u manastir Vraćevšnicu. Pred sam kraj ustanka 1813. godine mošti su sklonjene u manastir Fenek kod Jakova.
Godine 1839. mošti se vraćaju u Studenicu i tu ostaju do 1915. kada su prenete u Peć i potom u manastir Ostrog, gde će biti do 1919. kada su ponovo vraćene u Studenicu.
Mošti Svetog Kralja Stefana Prvovenčanog, potonjeg Prepodobnog Simona Monaha, prvi put su od 1919. godine iznete iz manastira Studenica i sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Žičkog g. Justina, svečano su prenete 29. septembra 2015. godine u manastir Žiču. U Kraljevu su bile do 7. oktobra, kada su vraćene u manastir Studenicu, gde se i danas nalaze.