Празник Успења Пресвете Богородице у манастиру Студеници

Ктитор ове свете наше обитељи, манастир Студеница би велики жупан Стефан Немања, и сагради себи овај храм за покој и умножење монашког чина ,  одреди у њему  гробно место и посвети га празнику Успења, односно блаженог престављања или уснућа Пресвета Преблагославене Свагдадјеве Марије, матере Бога нашега Исуса Христа.

Овај манастир је подигао  после успешног окончања обједињавања  српских земаља, успостављања мира а као успомену на боравак у  заточеништву  у цариградском Евергетитском манастиру (манастир богородице Доброчинитељке из 10 в.), те је зато и посветио Богородици.

Уочи празника Успења служено је свеноћно бденије а сутрадан Света Литургија, на којој је началствовао архимандрит студенички Тихон Ракићевић уз саслужење јеромонаха Виталија Милошевића , свештеника Мирољуба Попадића, Мира Маринковића, Александра Бојовића и јерођакона Паладија Вукшића. Пошто се овим празником уједно завршава пост у част Пресвете Богородице било је доста причасника а укупно је било преко 200 верника. Потом се изишло,  у опход око Цркве са празничном иконом, уз читање Јеванђеља а извршен је и  помен игуманима манастира са јужне стране Цркве где се налазе гробне плоче прва два игумана с краја 12 в. Игњатија и Дионисија. Свети Сава је био трећи игуман после доласка са Свете Горе и доношења моштију свога оца , преподобног Симеона Мироточивог Чудотворца. Поново се литија вратила у Цркву где је пресечен славски колач и освећено жито. За све госте је спремљено послужење и славска трпеза.

Живот Пресвете Богородице од њеног рођења од побожних и старих родитеља, преко њеног чудесног служења у Јерусалимском храму, заручења за праведног Јосифа, Благовести арханђела Гаврила и  бесеменог зачећа од Духа Светог, надумног  Рођења Сина Божијега, Господа нашега Исуса Христа,свих пророштава ,  одрастања малог Господа  и потом је стално  пратила свога Сина, када је Он почео да објављује своју науку свету, све то и много још тога само је делимично приказано у Јевађељима.

У суштини Њен живот је за нас тајна, тајна смирења и, љубави и послушности  Богу , своме Сину, она је заувек највећа од свих људи у људском роду, виша од свих анђелских сила и чинова који су око Прастола Божјег, Она чује наше молитве, зна наше духовно стање и мисли, брза је на помоћ када је год призовемо и тугује због наших грехова а радује се нашем поправљању и добром животу.

Фото: Милена Дугалић

Видео: Никола Михајловић

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here