SAOPŠTENJE POVODOM SAOPŠTENJA ZA JAVNOST EPARHIJE ŽIČKE POVODOM TEKSTA „PROGON BRATIJE U STUDENICI“
Sa nevericom smo pročitali Saopštenje za javnosti Eparhije žičke koju je potpisao „Arhiepiskop i Mitropolit žički i iguman studenički G. Justin.“
Ni kraćeg saopštenja ni više propusta u njemu. Namerno govorimo o „propustima“ da ne bismo neku grublju reč uputili. Imajući u vidu značaj propusta, odgovorićemo temeljnije, kako bi „javnost“ kojoj se obraća Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin mogla da razume aktuelna dešavanja u Manastiru Studenica.
Prvo, potpisnik saopštenja se lažno predstavio. Naime, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin nije iguman studenički, niti bi pak to mogao biti. Naime, Ustav SPC reguliše izbor nastojatelja manastira (ili igumana kako se u narodu naziva) uz Uredbu za unutrašnji i spoljašnji manastirski život. Prema Ustavu SPC, a prirodno i prema pomenutoj Uredbi, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin ne može biti izabran niti postavljen za igumana Manastira Studenice. Upravo zbog toga, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin i nije izabran niti postavljen za igumana, već je sebe postavio za v.d. igumana. Čak i laici znaju da prilikom primene instituta vršioca dužnosti, nužno mora ispred funkcije da piše „v.d.“. Neki bi se mogli zapitati da li je ovo uopšte i bitno. Odgovor je da je navedeno od velikog značaja.
Naime, nakon insistiranja bratije za sprovođenje Ustavom SPC propisane procedure za izbor nastojatelja, Mitropolit žički je pribegao izvrgavanju ruglu pravnogporetka SPC uvodeći Manastir u nezakonit pravni poredak.
Očigledno, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin, smatra da je njegova volja iznad Ustava SPC i Uredbe za unutrašnji i spoljašnji manastirski život te je nakon odbijanja bratije da prihvati nametanje o. Damjana za igumana, koji pri tome i ne ispunjava uslove da bude izabran za igumana Studenice, došao na ideju da umesto sprovođenja Ustavom SPC predviđene procedure za izbor nastojatelja postavi v.d. igumana, i to, ni manje ni više, nego samog sebe.
Uvodeći samovoljno pravni insitut „vršioca dužnosti“ u crkveno pravo, Njegovo Visokopreosveštenstvo se grubo narugao pravnom poretku Crkve i izazvao čuđenje i nevericu čak i kod pravno neobrazovanog sveta time što se stavio iznad Ustava SPC, Sinoda i Patrijarha.
Može li se uopšte zamisliti da u letopisima, odnosno u istoriji naše Svete Crkve, nailazimo na v.d. patrijarhe, v.d. arhiepiskope, v.d. mitropolite, v.d. igumane, v.d.arhimandrite, v.d. đakone i sl. Možemo li uopšte zamisliti da molitve uznosimo iznad ikone nekog v.d.patrijaha, episkopa, đakona i sl. Naravno da ne možemo. Crkva je nesumnjivo imala svoje razloge zašto nije uvela taj pravni institut, odnosno zašto nije Ustavom predvidela mogućnost uspostavljenja funkcije vršioca dužnosti. S druge strane, oni koji se malo razumeju u pravo, u neverici posmatraju dokle samovolja jednog episkopa može da ide.
Pravno posmatrano, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit žički Gospodin Justin, nije ni primenio institut vršioca dužnosti već institut prinudne uprave. Podrazumeva se pri tome da nisu bili ispunjeni uslovi za primenu ni jednog ni drugog pravnog instituta. Svakom zdravorazumnom obrazovanom čoveku, i bez naročitog pravničkog obrazovanja, jasno je da jedan pravni institut može da se primeni isključivo ukoliko je njegova primena predviđena. Dakle, da bi institut „vršilac dužnosti“ mogao da bude primenjen, neophodno je da njegova primena bude zakonom predviđena i regulisana, a kako je poznato, propisi SPC ne predviđaju primenu ovog instituta. Dakle, budući da se ne može primeniti nešto što ne postoji, ovaj institut je u SPC neprimenjiv. Uvođenje instituta vršioca dužnosti ne može se pravdati pravnim presedanom, jer samovoljom se ne mogu uvoditi pravni presedani. Naime, uvođenje pravnog presedana podrazumeva pravo žalbi i podrazumeva odluku vrhovnog autoriteta, u ovom slučaju Sabora SPC. Ovaj presedan predstavlja presedan ustavnog karaktera, te takav presedan može doneti samo telo koje je donelo Ustav SPC, znači Sabor. Drugo, pravni presedani se donose isključivo kada postoji pravna praznina, što ovde nije slučaj. Iz svega iznetog, postavlja se pitanje da li odluke v.d. igumana uopšte i proizvode pravno dejstvo.
Dalje, u celokupnoj pravnoj regulativi SPC, predviđena je primena, jednog od fundamentalnih pravnih principa, prema kome lice ne može da odlučuje o samom sebi kada su u pitanju javna ovlašćenja, odnosno vodi se računa o sukobu interesa. Flagratan je ovaj sčučaj, gde je arhijerej postavio samog sebe za člana bratstva, a zatim samog sebe predložio, a zatim i izabrao na tu funkciju. Nikako se postupak arhijereja ne može obrazložiti članom 208 Ustava SPC koji glasi „Eparhijski Arhijerej vrhovni je nastojatelj i nadzornik svih muških i ženskih manastira i manastirskih bratstava u svojoj eparhiji.“ Jer su vrhovnom nastojatelju Ustavom SPC (kao i Uredbomza unutrašnji i spoljašnji manastirski život) propisane nadležnosti, koje se u slučaju izbora namesnika, propisane Članom 211. Da Ustav SPC nije ograničio nadležnosti arhijereja članom 211, samovoljnim tumačenjem stava 1 člana 208 Ustava SPC, arhijerej bi mogao samog sebe postaviti za igumana svih manastira u eparhiji, što očito nije bila namera arhijereja prilikom donošenja Ustava SPC.
Postavljanjem samog sebe za igumana, urušava se sabornost crkve, što predstavlja jedan od osnovnihprincipa. Ni jedan patrijarh SPC se nikada nije tako ponašao. Nismo imali slučaj da patrijarh samostalno donese odluku o postavljanju samoga sebe za episkopa neke eparhije. Za administratora neke eparhije, Sveti Arhijerejski Sabor, odnosno Sinod, postavlja određenog arhijereja, a ne postavlja ga Patrijarh. A kamoli da odlukom postavi samovoljno samoga sebe.
Prema tome, Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin nije omogućio izbor igumana na način na koji predviđa Ustav SPC i Uredba za unutrašnji i spoljašnji manastirski život, već je umesto toga, izvršio pravno nasilje postavljajući samog sebe za v.d. igumana.
Član 211 Ustava SPC glasi:
„U manastiru u kome ima više od četiri sabrata, za nastojatelja i namesnika predlaže bratstvo pod pretsedništvom izaslanika eparhiskog Arhijereja po dva kandidata od kojih eparhiski Arhijerej imenuje nastojatelja i namesnika. U manastirima gde je manje od četiri sabrata nastojatelja i namesnika postavlja Arhijerej. Eparhiski Arhijerej može u slučaju potrebe naznačiti privremenog nastojatelja. On ga i razrešava. Stalni nastojatelj može se razrešiti od uprave odnosno premestiti po obrazloženoj molbi, pristanku ili osudi, sem slučaja iz čl. 220.“
Uredba za unutrašnji i spoljašnji manastirski život(čl.43) takođe propisuje nadležnost eparhijskog arhijereja dajući mu u nadležnost da postavlja i razrešava privremenog i stalnog nastojatelja, i da upravlja preko namesnika manastirom u čijem bratstvu ima manje od 3 sabrata.
Prema tome, Ustav SPC ne predviđa mogućnost da eparhiski Arhijerej postavi samog sebe za nastojatelja ni u manastirama koji imaju manje, ni u manastirima koji imaju više od 4 monaha, s tim da su mu data veća ovlašćenja u slučaju izbora namesnika u manastirima koji imaju manje od 4 monaha budući da u tom slučaju nastojatelja i namesnika postavlja sam. Kako je već rečeno, da Ustav SPC nije ograničio nadležnosti arhijereja članom 211, samovoljnim i tumačenjem stava 1 člana 208 Ustava SPC, arhijerej bi mogao samog sebe postaviti za igumana svih manastira u eparhiji, što očito nije bila namera prilikom donošenja Ustava SPC.
Umesto da je Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justinobjasnio vernom narodu kojem se obraća u Saopštenju za javnost zašto nije omogućio izbor igumana saglasno Ustavu SPC, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justinu Saopštenju navodi „Pominjanje progona dela bratstva manastira Studenice i pitanje izbora igumana jeste primer zamene teza, gde se ne vide uzrok i posledice događaja.“
Uzrok jeste potpuno jasan, a i posledice. Uzrok nesprovođenja procedure izbora nastojatelja i namesnika Manastira Studenice je bahatost vladike koji sebe stavlja iznad Ustava SPC. Posledice samovolje i bahatosti vladike je višemesečna patnja studeničke bratije povodom čega se više od hiljadu i četiri stotine ljudi obratilo Arhiepiskopu i Mitropolitu žičkom G. Justinu.
Pri tome, u Saopštenju za javnost Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin izvrće činjenicu da je više od hiljadu i četiri stotine ljudi potpisalo molbu, a ne peticiju, kako navodi. Molba i peticija nisu ni slična stvar, pa ostaje otvoreno pitanje da li Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin ne pravi razliku između molbe i peticije ili s namerom dovodi u zabludu javnost kojoj se obraća.
Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin u Saopštenju za javnost navodi da se u „pismu/peticiji“ pominje na „neprimeren način“.
U tekstu Molbe za prestankom progona studeničke bratije, koja je prosleđena Arhiepiskopu i Mitropolitužičkom G. Justinu, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin se naziva isključivo Arhiepiskopom i Mitropolitom žičkim G. Justinom i „Vaše visokopreosveštentvo“.
Pretpostavljamo da kada Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin govori o nepremirenim nazivima kojima se naziva, misli na rečenicu “Nakon neuspelog nasrtaja na Žiču, bahati vladika zbog želje za profitom sprovodi progon u Studenici“, koja se nalazi u tekstu saopštenja objavljenog 6.2.2025. na sajtu https://studenicainfo.rs/
U kontekstu toga, treba reći da se Episkop Justin u štampi pominje kao „bahati vladika“ već par meseci nakon što je izabran na tron Eparhije žičke. Podsećanja radi, skandal koji je izazvala nepromišljena odluka episkopa G. mr Justina o smeni dugogodišnje igumanije Jelene, dovodeći na njeno mesto Naumu, upraviteljicu jednog od manastira iz Ovčarsko-kablarske klisure, izazvalo je veliko uznemirenje među vernim narodom, a propraćeno je i brojnim novinskim natpisima u pojedinim dnevnim i nedeljnim novinama. Ovom smenom, a zahvaljujući novinskim naslovima poput „Justinova samovolja: Monahinje beže iz Žiče zbog vladike“(Blic), „Borba za vlast i novac“ (NIN), „Bahati vladika smenio monahinju jer nije zaradila 30.000 evra“ (Blic), „Tera igumaniju jer mu nije dala 30.000 evra“ (Ozonpress; Blic) i sl., načinjena je značajna šteta ugledu SPC u celini.
I tada je vladika tumačio samovoljno svoja ovlašćenja. Epilog drame u Žiči jeste vraćanje čina igumanijiJeleni i šlogiranje Naume koju je vladika tumačeći propise na svoj način umesto smenjene mati Jelenepostavio za igumaniju. Nije li epilog ovog događaja pokazao da jeste bilo reči o samovolji i bahatosti vladike. Zar bi vladika Justin pred majski Sabor SPC vratio igumaniju Jelenu da nije ovo samovoljno i bahato ponašanje pretilo da prouzrokuje za njega štetne posledice.
Nije li postupak imenovanja samoga sebe za v.d. igumana suprotno Ustavu SPC koje nalaže sprovođenje procedure za izbora nastojatelja (igumana) bahato ponašanje? Nije li nakon postavljanja samoga sebe za v.d. igumana, odbijanje da se sa bratijom komunicira neposredno, i upućivanje na njegove sekretare bahato ponašanje?
Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin to međutim tumači na sledeći način: „Neprimereni nazivi kojim se naziva jedan Episkop SPC svedoče o duhu iz anticrkvenih komunističkih vremena, koji opstaje u pojedincima koji putem medija pokušavaju da glume dušebrižništvo nad Crkvom.“
Kako se vidi iz Saopštenja, ljude koji dolaze u Studenicu i koji brinu za ovu svetinju i njeno bratstvo, vladika opisuje opsednutim duhom iz anticrkvenih komunističkih vremena koji opstaje u njima.
Ali po rečima Arhiepiskopa i Mitropolita G. Justina,ova grupa ljudi nije samo opsednuta duhom iz anticrkvenih komunističkih vremena, već je i instruisana, te teži da se nametne iznad autentičnog Duha Crkve.
Kvalifikacija ljudi koji danas podržavaju studeničku bratiju, a koji su pre jedne decenije podržavali žičko sestrinstvo na čelu sa mati Jelenom, ne staje ovde. Arhiepiskop i Mitropolit G. Justin nastavlja sa obrazloženjem da ova instruisana grupa teži „da se Crkvom upravlja na osnovu licemerja i zlonamernosti, kao i da se izvrši pritisak na Arhijereja.“
Izgleda da je prema Arhiepiskopu i Mitropolitužičkom G. Justinu, duh istine i pravde samo na njemu, dok su sestrinstvo u Žiči, bratstvo u Studenici i verni narod koji je podržavao sestrinstvo u Žiči 2015. godine, i bratstvo u Studenici danas zadojeni anticrkvenim i komunističkim duhom, pa zatim i instruisani sa težnjom da se nametnu iznad autentičnog Duha Crkve, odnosno da utiču da se Crkvom upravlja na osnovu licemerja i zlonamernosti.
Nejasno ostaje, kako je vladika mogao da se povuče pred duhom iz anticrkvenih komunističkih vremena u vreme desanta na Žiču, i vrati igumaniju Jelenu na čelo Žiče. Nije valjda da je ustuknuo pred takvim duhom? Nije valjda vladika Justin 2015. godine ustuknuo nad instruisananom grupom koja se nametala iznad autentičnog Duha Crkve?
Ovakvo etiketiranje ljudi, osim što je neutemeljeno do mere apsurda, jeste i nekulturno i ružno. Odavno je poznata strategija diskvalifikacije sagovornika usledodsustva racionalnih argumenata. Ali navedeno zaista ne priliči ni jednom pristojnom čoveku, a kamoli jednom arhijereju.
Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin dalje objašnjava: „Optužbe sa kojima se izlazi pred javnost teže da pothranjuju priču o vrhu SPC kao korumpiranom i bahatom, kako bi se pozicija i poverenje Crkve u našem narodu narušili u ovim danima velikog svenarodnog meteža.“
E ovde je zaista reč o zameni teza, kako navodi vladika.
Nije vrh SPC smenjivao igumaniju Jelenu i suprotno Ustavu SPC dovodio monahinju iz drugog manastira za igumaniju Žiče, i to zbog materijalnih motiva. To je uradio Episkop Justin. Isti onaj koji je vratio igumaniju Jelenu pred majski Sabor 2015. godine nakon neuspelog desanta na Žiču.
Nije vrh SPC onemogućio izbor nastojatelja (igumana) i namesnika Studenice, već je to uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC postavljao samog sebe za igumana, niti episkopa, niti mitropolita. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC postavljao sam sebe za v.d. igumane, v.d.episkope, v.d. patrijarhe, uništavajući pravni poredak SPC. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žičkiG. Justin.
Nije vrh SPC nametao za igumana manastira o. Damjana ili nekog drugog monaha suprotno odredbama Ustava SPC. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC pribegao promeni studeničke bratije kako bi novoformirano bratstvo izabralo igumana po volji episkopa. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC vređao veran narod da je zaposednutanticrkvenim komunističkim duhom. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC donosio akte o premaštaju studeničkih monaha uz dovođenje novih, pri čemu su pojedini manastiri ostali zbog njihovog premeštaja ispražnjeni. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC izmislio činjenicu da je bratstvo Manastira Studenice brojalo 28 monaha pre dve decenije. I to je izmislio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Nije vrh SPC pokušao komercijalizaciju Žiče i Studenice. I to je uradio Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin.
Mogli bio ovako poduže da nastavimo.
Prema tome, ovde nije reč o rušenju poverenja „Crkve u našem narodu u ovim danima velikog svenarodnog meteža.“ Ovde je reč o obaveštavanju javnosti o dešavanju u Studenici, nakon oglušavanja o molbu (ne peticiju) da se prestane sa progonom studeničke bratije. I nakon kažnjavanja i premeštanja monaha iz Studenice u druge manastire uz dovođenje novih monaha, koji tumače ovlašćenja Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog G. Justina na isti način na koji je to svojevremeno tumačila Nauma, kada ju je doveo iz jednog od manastira iz Ovčarsko-kablarske klisure za igumaniju Žiče. Pa čak je i sam Episkop Justin očigledno izmenio svoja tumačenja kada je vratio krst mati Jeleni.
Niko nije pomenuo, niti insinuirao da je vrhu SPC korumpiran i bahat. Upravo obrnuto, potpisnici molbe imaju veliko poverenje u vrh SPC. Veliko poverenje da će zaštititi jednu uzornu monašku zajednicu od bahatosti jednog arhijereja. Kao što je 2015. godine zaštićena i monaška zajednica u Žiči (videti članak u NIN-u).
Autentični Duh Crkve ne počiva nužno na jednom arhijereju. Istorija Crkve je puna primera toga. Pogotovo ne na arhijereju koji donosi odluke suprotno Ustavu SPC. Autentični Duh Crkve počiva na Saboru.
Najblaže rečeno, neistinita je tvrdnja izneta u Saopštenju da je „pojačanje bratije“ nastupilo za „održavanje života i poretka u manastiru, sa punim bogoslužbenim krugom i svakodnevnim služenjem Svete Liturgije“. Bratstvo manastira je gotovo nepromenjeno od kada je Episkop Justin došao iz timočke u žičku eprahiju. „Održavanje života i poretka u manastiru, sa punim bogoslužbenim krugom i svakodnevnim služenjem Svete Liturgije“ nije dovedeno u pitanje nijednom. Niti je to vladika Justin ikada pomenuo. Dakle pitanje „održavanje života i poretka u manastiru, sa punim bogoslužbenim krugom i svakodnevnim služenjem Svete Liturgije“ je otvoreno tek nakon što je bratija odbila da prihvati nametanje o. Damjana za igumana Studenice, sa očiglednim razlogom: da se promeni struktura bratije kako bi se izabrao iguman nametnut sa strane.
U Saopštenju se navodi: „Postojeće bratstvo odbija da u sastav manastirskog bratstva prihvati još šestoricu monaha koje smo prema Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve člana 108 i 57, kao i Uredbe za unutrašnji i spoljašnji manastirski život SPC, premestili i pribrojali bratstvu manastira Studenice.“
Član 108 Ustava SPC sadrži 29 stavova. Ni prema jednom stavu, nadležnom arhijereju se ne ostavlja samovolja da izvrši zamenu bratije kada bratija odbije da prihvati kandidata vladike za igumana, pri čemu kandidat vladike nije ni ispunjavao uslove da može biti izabran za nastojatelja (igumana). Član 57 Ustava SPC glasi: „Sveti arhijerejski sabor, kao najviše jerarhisko pretstavništvo, crkvenozakonodavna je vlast u poslovima vere, bogosluženja, crkvenog poretka (discipline) i unutrašnjeg uređenja Crkve, kao i vrhovna sudska vlast u krugu svoje nadležnosti (čl. 69 t. 28).“ Ostaje nejasno na koji način član 57 Ustava SPC daje prava Arhijereju i Mitropolitu G. Justina za svoje postupke.
S druge strane, član 211 Ustava SPC jasno i nedvosmisleno upućuje kako se sprovodi izbor nastojatelja manastira, kao i član 43 Uredbe za unutrašnji i spoljašnji manastirski život. Ustav SPC je takođe ograničio nadležnosti arhijereja članom 211.Nejasno je kako Arhijerej i Mitropolit G. Justin čita i tumači Ustav SPC. Čini se da ne vidi ono što piše dok vidi nešto što ne piše.
Očigledno je, ne samo da Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin u svom Saopštenju nije, „radi istine i budućeg mira“, „odgovorio na klevete koje su napisane i objavljene putem elektronskih medija na internet stranici „Studenica info.rs“ kao i ostalim društvenim mrežama“ već je nastavio da iznosi niz neistina.
Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin navodi u Saopštenju: „Uloga Episkopa da upravlja eparhijom je vekovima potvrđivana, kako dogmatski ikonizacijom Hrista kao Arhipastira, tako i apostolskim prejemstvom, kao i kanonskim predanjem Crkve Božije.“
Međutim, Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin ne navodi da je Ustav SPC najviši normativni akt, koji je i on dužan da primenjuje. Nije Arhiepiskopija žička privatna ustanova Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog G. Justina gde on sam uspostavlja pravila, koja su svi dužni da poštuju. Monasi jer „osnovna obaveza i zavet monaha jeste poslušnost, hvaljena iznad svih drugih vrlina i zaveta“ kako navodi u Saopštenju, a veran narod da ne bi bio okarakterisan kao grupa opsednuta duhom iz anticrkvenih komunističkih vremena koji opstaje u njima.
Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin ostavlja utisak da je zaboravio da je i on sam monah, i da je kao monah dao zavet poslušnosti. Kao Arhijerej, dužan je da poštuje Ustav SPC.
Stav bratije da žele da sprovedu postupak izbora nastojatelja i namesnika saglasno Ustavu SPC i Uredbi za unutrašnji i spoljašnji manastirski život, mi verni narod, nikako ne možemo tumačiti kao neposlušnost nadležnom arhijereju, već kao poslušnost Crkvi, budući da poslušnost Ustavu SPC, kao najvišem pravnom aktu, predstavlja poslušnost uspostavljenom crkvenom poretku. Za nas je do stupanja na žički tron Episkopa G. Justina bilo i nezamislivo da episkop može da sprovodi svoju samovolju smenjujući igumaniju Žiče, odnosno ne dozvoljavajući izbor nastojatelja Studenice direktno kršeći Ustav SPC.
Svako civilizovano društvo, normativnim aktima reguliše odnose u njemu. Naša Crkva je takođe normativnim aktima regulisala crkveni život. Tako je Ustavom SPC i Uredbom za unutrašnji i spoljašnji manastirski život regulisala pitanje izbora nastojatelja i namesnika u manastirima.
Posebno je tragično što kršenje Ustava SPC vrši arhijerej koji ima titulu doktora nauka, odnosno koji, formalno posmatrano, spada u najobrazovanije arhijereje naše crkve. Teško je shvatiti da jedan arhijerej koji je doktor nauka iz teologije ne razume destruktivnost njegovog ponašanja po život i pravni poredak crkve.
Uvid u Izveštaj o oceni urađene doktorske disertacijeepiskopa mr Justina Stefanovića pomaže u razumevanju ličnosti Arhijereja žičkog. Kako navodi prof. dr MirkoTomasović, redovni profesor na PravoslavnomBogoslovskom fakultetu u Foči, gde je mr Justin Stefanović branio i većinom glasova, odbranio doktorsku disertaciju, „Justin Stefanović je u dobroj meri promašio temu“. Prof. Tomasović dalje navodi pojedine misli Episkopa žičkog povodom kojih ističe „kandidatove misli su bez ikakvog smisla“. Prof. Tomasović dalje navodi da mu je zaključak jednog dela„više nego nejasan, netačan, ishitren i biblijsko-svetootački neutemeljen“, i dr. Razume se, prof. drMirko Tomasović, koji je bio i predsednik Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije izdvojio je svoje mišljenje uz obimno obrazloženje.
Da su zaključci i odluke vladike Justina povremeno ishitrene i nejasne opšte je poznato nakon drame u Žiči.
Ali prigovor prof. Tomasovića da Episkop Justin „često izvodi pogrešne i nepravoslavne zaljučke“ posebno brine i uzrujava.
Kada jedan episkop „često izvodi pogrešne i nepravoslavne zaljučke“ u pisanoj reči, i to još u doktorskoj disertaciji, koja se piše usredsređeno i pažljivo, gde se svaka reč meri i preispituje, koliko li tek Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin donosi „pogrešnih i nepravoslavih zaključaka“ u svakodnevnom životu Arhiepiskopije žičke?
I na kraju treba podvući da je posebno licemerna a i opasna izjava Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog G. Justina „Ovu našu Odluku koja je zapravo proizvod našeg staranja za majku svih srpskih crkava i manastira, Nemanjinu Studenicu, ova grupa monaha koji sve vreme obitavaju i mole se u svojoj svetinji, tumači kao progon i uprkos tome istu odbija da prihvati, iako su na to bili pozvani i od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve.“ Ova izjava otvara nekoliko pitanja.
1. Navodi se „ova grupa monaha koji sve vreme obitavaju i mole se u svojoj svetinji“. Nije reč ni o kakvoj grupi, već je reč o studeničkom bratstvu kome Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin uskraćuje prava da bira nastojatelja, već im nameće monaha koji „ne obitava i ne moli se u ovoj svetinji“ za igumana.
2. Navodi se da ta grupa monaha tumači „njihovu Odluku“ kao progon te odbija da istu prihvati. Nije reč o tome da „ova grupa tumači Odluku kao progon“, već kažnjavanje monaha, stavljanje pod zabranu i crkveni sud zbog neprihvatanja komercijalizacije manastira jeste progon.
3. Zašto Arhiepiskop i Mitropolit žički G. Justin nije prikazao Odluku Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve kojom se „ova grupa monaha“ pozivaju da prihvati njegove Odluke? Da li takva odluka postoji? Da li je Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve raspravljao o situaciji u Manastiru Studenica? Ako jeste na čiju inicijativu? I ako neke odluke postoje, šta u njima piše?
Željko Đurović urednik i osnivač sajta