Избором најлепших радова завршен је Књижевни конкурс о манастиру Студеници. У категорији ПОЕЗИЈА Стојанка Ђокић из Бијељине освојила је Друго место са песмом ,,Ублажи жалости моје“
Четири су стране свијета и четири светиње,
под окриљем Твојим, Студенице.
У темељима твојим ћути најстарији камен,
незнани свитац и ослонац,
ваздиже у небеса и
доброту најављује Јоакимов и Анин пламен,
име Христово проглашава Краљев и Николин знамен.
Четири су стране свијета и четири стране крста,
под ногама Твојим, Богородице.
Евергетидо, цркво Симеонова,
попут образа чистог, бјелино мермерова
Савино писмо, доме орлова!
То се, Тросунчани Бог јавља у Твоме олтару
Дозива Стефана, оца, сина, Саву,
Ту икона плаче и миром мирише
Крвљу се плаче и вапај пише
Ту се вријеме сунчаником мјери гдје
сијенка словима за вјечност дише.
Ја ти се молим, Богородице
под бјелином и чистотом Студенице,
Ти, која се уздижеш над васцијелим свијетом,
окријепи ме…
Уздахнух и падох ничице,
пред благом љепотом фреске
у дому родитеља Дјевице.
Ту се рождество вјечно проглашава
благодатно,
попут Извора,
душу кријепи и осваја.
Ублажи жалости моје,
Рождествена иконо…
крстолика слико
вртограде стари чији су
Немањини синови, кћери и писари
добри душечувари и виноградари…
