Студенички масиви и плочасти мермери јављају се у појасу дугом преко 25 км од јужних падина планине Голије, преко Студенице, а завршава се у срцу планинског појаса Чемерна код Краљева. Обрада камених плоча и данас овде, уз сточарство и пољопривреду представља основну делатност, којим се бави знатан број гостољубивих мештана на својим поседима у више међусобно удаљених локација.
Студеничким мермерима ради се већ дуги низ векова, као ретко где код нас. То се може видети у Карловачком архиву, али и архивима данас нама суседних земаља Которском и Дубровачком. Према предању древни занат обраде камена донели су овде неимари са приморја и пренели га на домаће Рашане “краљеве људе”.
Студенички мермери-масивни и дебелослојевити јављају се у виду ситнозрних на тржишту названих ‘’Бела Студеница” или крупнозрних “Студенички кристалино”. Блокове ових врста беле боје и прерађивао у плоче гатерисане, фрезоване и глачане производио је “Украс” индустрија и рудници мермера и гранита из Новог Пазара, али о томе као и вештим, скромним и трудољубивим обрађивачима камена, од којих су многи мајстори каменоресци од “давнине” по 5-6 генерација.
Данас постаје све више актуелна производња мермера у виду слојева, природно издељене у плоче дебљине од 1 до 8 цм (углавном 2-3 цм). Оне се уграђују у дворишта, степеништа, стазе, и пролазе, али и фасаде које добијају рустичан изглед.
Плочасти мермер Студенице је за ову сврху не клизајућих површина, које остају благо храпаве, какве су и биле у стенској маси налазишта. Ако се геометризују, онда се то ради у димензијама обично 15 x слободно или 20 x слободно, дебљине 2 или 3 цм. На посебно инсистирање купца испоручују се и плоче већих и мањих димензија и дебљина.
Уназад до пре 80 година у Студеници је било и кућа за становање и помоћних објеката покривених каменим плочама. Њима су и данас покривене мање сеоске цркве и капеле.
Најквалитетнији камен вади се у каменоломима који се налазе у близини манастира Студеница .
Сам манастир изграђен је од овог камена а њиме је покривена и мала црква у горњој Савиној испосници, као и тераса у доњој испосници Светог Саве.
Поред употребе за спољашње облагање, овдашњи плочасти мермери нашли су и употребу и примену за унутрашње облагање: за подове, пултове, шанкове у локалима, посебно савремено коришћење је у трпезаријама и дневним собама. Премазани безбојним лаковима, плочасти мермери и шкрљци уграђени у унутрашњост објекта истичу своје изузетне натуралне боје.
Овај природно издељени и плочасти камен се све више користи услед повољних физичко-механичких особина у Европи. На северу Италије у покрајни Тренто су не само улице и тргови обложени овим каменом, већ куће и њихови кровови.
У Студеници су заступљени следећи типови мермера и другог плочастог камена метаморфног порекла, услед чега поседује изузетно добре физичко-механичке карактеристике:
– Сребрно-бели (златна Студеница)
-”Плава плоча” врло лепа и уједначена, од које се могу добити огромне димензије у једном комаду.
-”Жута плоча” Поред горе наведеног камена калцијум карбонатног састава, овде се нуде и “зелена плоча” изграђена од амфиболитског шкриљца или “црна” истог силикатног састава, али и “сива”.
Камен се цепа зналачки вешто дуж површине слојева ручним алатом, који затим исти сортирају по боји и дебљини на палете. Плочасти мермер је отпоран на притисак и савијање. Такође је отпоран на хабање, поседује мало упијање воде и порозност. Отпоран је на атмосферу загађених градова, те се може употребити за облагање ентеријера и екстеријера, па и оних хоризонталних са знатном фрекфенцијом пешачког и другог саобраћаја, при чему сваки случај треба посебно размотрити.
Студенички масиви и плочасти мермери се јављају у појасу дугом преко 25 км од јужних падина планине Голије, преко Студенице, а завршава се у срцу планинског појаса Чемерна код Краљева. Обрада камених плоча и данас овде, уз сточарство и пољопривреду представља основну делатност, којим се бави знатан број гостољубивих мештана на својим поседима у више међусобно удаљених локација у једном појасу нетакнуте природе са четинарским и листопадним шумама, пропланцима и изворима, из којих истичу бистри потоци, управо оним што недостаје градском човеку.