Протеклог викенда у Конаку манастира Студеница одржана је промоција одрживог туризма у резервату биосфере “Голија-Студеница”, првом таквом локалитету у Србији.
Догађај је организован од стране Краљевског академског природњачког друштва “БАЛКАН” а уз подршку ЈП “Србијашуме” и обележава Међународну годину одрживог туризма за развој проглашеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација. Састанак је окупио преко педесет учесника из свих сектора са циљем размене информација и искустава из области одрживог туризма и начину функционисања резервата биосфере.
Након добродошлице од стране представника Србијашума, управника ПП “Голија“ Драгољуба Шеклер и Извршног директора Сектора за шумарство и заштиту животне средине ЈП “Србијашуме“ Гордане Јанчић, испред организације КАПД БАЛКАН је успешан састанак пожелео Александар Васиљевић.
Прву презентацију одржала је Селена Ранкић, дипломирани туризмолог која је говорила о значају статуса резервата биосфере какав Голија ужива и истакла важност сарадње са другим таквим резерватима у свету којих има 669 у 120 земаља. Осим позитивног периодичног извештаја УНЕСКО-ве комисије за Голију након посете међународних експерата Србији, наша земља је ове године добила још један такав резерват, Бачко Подунавље, а ускоро бисмо могли да очекујемо и следећег кандидата, Стару планину. Закључила је да су одрживи видови туризма тренд у свету и да у многоме могу допринети економској ситуацији становништва као и заштити природних вредности резервата.
Драган Рогановић из Асоцијацијe за рурални развој ибарске долине је истакао да су мештани села Голије и Радочела расположени за сарадњу и обуке које је то удружење организовало дуги низ година уназад. Види будућност у озбиљној и конкретној подршци развоја пољопривреде.
Презентацију о развоју одрживог туризма одржао је Павле Павловић, лиценцирани туристички и планински водич који је тек неколико пута са гостима посетио ове крајеве. Сматра да би општине у овом региону требале да створе услове за туристичке агенције које би креирале препознатљив туристички производ. Будућност види у активностима као што су брдски бициклизам, пешачење, оријентиринг, затим ходање на крпљама, кањонинг, параглајдинг уз незаобилазан обилазак културно-историјских споменика попут Савине испоснице, манастира Студеница, Ковиље и Придворица као и других мање познатих цркава.
Недостатак инфраструктуре је истакнут као један од основних проблема као и континуирано и константно напуштање голијских села у којима живи за хиљаду људи мање између два последња пописа становништва. Изнете су идеје о ревитализацији великог броја напуштених кућа и школа које би могле да послуже за адаптацију у смештајне капацитете или пак музеје. Недостатак великих хотела за сада и не дозвољава нарушавање животне средине па се даљи развој сеоског туризма истиче као основа за развој одрживог туризма. Председник месне заједнице Студеница очекује успешну реализацију првог по стандардима уређеног кампинг места у оквиру резервата, који ће се налазити у близини манастира Студеница.
Последње предавање одржао је Дејан Загорац, истраживач Завода за проучавање културног развитка, који је говорио о гастрономији као туристичком производу. Дејан је изразио жељу и позвао управљача да заједно започну израду гастрономског водича за Голију који би допринео популаризације аутентичних специјалитета са подручја резервата. Након панел дискусије учесници састанка су имали прилику да пробају неке од специјалитета овог краја попут хељдопите, качамака са махунаркама и воћем, сарме, питу од зеља, домаће сокове од малине и боровнице. Храну су припремила два сеоска туристичка домаћинства Пансион Небо и домаћинство Шеклер.
Сви учесници скупа искористили су јединствену прилику за обилазак богате манастирске ризнице као и обиласка манастирског комплекса са Богородичином црквом у којој је недавно завршена рестаурација неколико важних фресака.
