Са тугом, али и хришћанском надом у Васкрсење и живот вечни, обавештавамо да се у Господу упокојио протојереј-ставрофор Војислав Билбија, дугогодишњи старешина цркве Свете Тројице у Ротердаму, у Холандији, мисионар, духовник и неуморни делатник на њиви Господњој широм Западне Европе.
Одласком из овоземаљског живота, отац Војислав оставља за собом неизбрисив духовни траг и сећање на своју пастирску службу, веру, љубав и пожртвованост. Својим молитвама, очинском бригом, духовним саветима и несебичним служењем Богу и ближњима, укрепљивао је и усмеравао многе душе, сведочећи речју и делом Христову љубав.
Опело и сахрана оца Војислава Воје Билбије биће служени у понедељак, 9. новембра 2026. године, у 12 часова, на монашком гробљу манастира Студенице.
Нека Господ упокоји његову племениту душу у Царству небеском и подари му живот вечни.
Биографија
Протојереј-ставрофор Војислав Билбија рођен је 1942. године у Босанском Грахову. Недуго након завршетка студија стоматологије, 1969. године преселио се у Холандију, где је оставио немерљив траг у очувању православне вере међу својим сународницима, али и на пољу мисионарског рада и ширења хришћанства међу народима Западне Европе.
Након вишедеценијске ђаконске службе, а по пензионисању у стоматолошкој струци, отац Војислав Билбија рукоположен је у чин свештеника 2000. године. Недуго затим поверена му је парохија у Ротердаму, у Холандији, на чијем је челу провео дуги низ година.
Бавио се црквеним сликарством, дуборезом и обрадом драгоцених метала и слоноваче, и стрпљиво и пажљиво, у славу Господа, стварао дивна дела посебним алатом – прилагођеним зубарским инструментима. Израдио је најпре кивот за мошти преподобне мајке Анастасије Српске, а потом и Светог Симеона Мироточивог, кога је претходно већ изобразио у светогорској стени да дочекује и благосиља хиландарске поклонике.
Дуги низ година био је исповедник и утешитељ српских заточеника у хашком притвору, неуморно их посећујући, причешћујући и крепећи их надом и вером у једину правду – правду Божју. Отац Воја остаће упамћен међу својим парохијанима и свима који су га познавали као силни горостас и неућутни проповедник Христове речи, али, пре свега, као отац и духовник многих који су, вођени његовим примером, пронашли Христа и пут ка Царству Небеском.