Архимандрит Тихон (Ракићевић) је рођен 1971. године у Чачку, од оца Милана и мајке Раде. На крштењу добија име Александар. У родном граду завршава основну школу и прва два разреда Гимназије, док своје даље образовање наставља у Средњој школи за дизајн у Београду.
Током средње школе и академских студија духовно се укрепљује у православним манастирима. Често је узимао активног учешћа на светим Литургијама које је блаженог спомена патријарх Павле свакодневно служио у патријашиском параклису Преподобног Симеона Мироточивог. Био је редован у мисионарској школи храма Светог Александра Невског, коју је предводио тадашњи старешина прота Љубодраг Петровић. Од манастирâ посебно је неговао духовне везе са овчарским манастиром Сретењем, у време када је игуманија била мати Минодора (Шишовић). Духовни препород његовог живота наступа када је упознао игумана манастира Студенице, незаборавног архимандрита Јулијана Кнежевића, који му постаје духовник. Пошто је 1995. године успешно дипломирао на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, на којем је био ангажован у звању асистента-приправника, вођен Божјим провиђењем одлази у Мајку свих српских цркава, манастир Студеницу, где постаје искушеник 1996. године. Духовно усмераван својим старцем и игуманом, архимандритом Јулијаном, бива пострижен у монашки образ 1997. године у Студеници, те исте године бива рукоположен у чин јерођакона. У чин јеромонаха је рукоположен 1999. године. Братство манастира Студенице га именује за свог игумана, у присуству блажене успомене епископа Хризостома, који је потврдио његов избор и одликовао га чином архимандрита 2004. године.
Поред уобичајених манастирских послушања, архимандрит Тихон се бавио иконописом. Стремећи синтези монашког предања и академског богословља, архимандрит Тихон уписује 2005. године магистарске студије на Катедри за литургику Православног богословског факултета, а 2008. године брани магистарски рад на тему Икона у литургији: функција и смисао. Доктор теолошких наука постао је 2014. године, када је на односном факултету одбранио докторску дисертацију на тему Олтарска преграда-иконостас од 4. до средине 17. века: форма, функција и значење.
Његов академски рад тиче се првенствено наслеђа манастира Студенице као и духовног и културног наслеђа српског народа уопште. Посебно место у његовом богословском и књижевном раду заузима лик Светог Саве. У зборнику радова Византолошког института САНУ, као и у другим научним часописима, објавио је резултате истраживањâ која се тичу духовног утицаја најквалитетније византијске духовне литературе на Савино богословско дело. Уз помоћ Министарстава културе и Министарстава правде, архимандрит Тихон је, уз сатрудништво братије, покренуо и успешно реализовао низ пројеката који се тичу представљања нашег културног и духовног блага. Резултат овога је опус издања манастира Студенице од којих треба истаћи капитална дела Свети Сава, Студенички типик и Свети Сава, Житије Светог Симеона, приређена на више светских језика. Због свог научног прегалаштва, архимандрит Тихон је стекао звање научног сарадника на основу одлуке Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 14. до 18. маја 2024. године у Београду, високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице, изабран је за викарног епископа Патријарха српског са титулом Епископ моравички.
Извор: СПЦ