Izborom najlepših radova završen je Književni konkurs o manastiru Studenici. U kategoriji PROZA, Dragana Milovanović iz Beograda osvojila je Treće mesto sa pričom ,,Mar Saba iz Studenice“
Naš slavski kolač privlači pažnju.
Radni dan je, crno slovo u kalendaru; ali podebljano, što bi rekli. Većina prisutnog naroda nije ni znala da će biti služena liturgija. Nije im baš najjasnije otkud slavski kolač i pri tome nije u slavu Svetog Nikole. Nema ni ikonice na slavskoj sveći. I osveštana su samo tri kolača.
Krsna slava moje porodice je Sveti Sava Osvećeni, koji je „potocima svojih suza besplodnu pustinju obrađivao i velikim trudom svoje talante umnožio”. Sava… Tiho i zagonetno odzvanja svakog osamnaestog decembra, sve do svetonikoljskog velikog bdenja. Zbunjenost i radoznalost izazivaju komešanje. Obično poneko od prisutnog
naroda i priđe naposletku:
̶ Jelʼ vama baš danas slava?
̶ Jeste! Danas je Sveti Sava Osvećeni!
Dok se znatiželjnik presabira i razlučuje u sebi Savu Srpskog od Save Jerusalimskog, naglašavam najvažnije:
̶ Otac Predrag** služi liturgiju svake godine, bez izuzetka. Imamo i ikonu. Pokazujem ka sredini crkve, gde danas stoji još jedna ikona za celivanje. Svetitelj Sava posmatra nas očima „mnogomoćnog molitvenika”, kao što svedoče reči akatista, pogleda ozbiljnog, mudrog i milostivog. Ćuti moj radoznali putnik namernik. Gleda me pomalo nepoverljivo, razmišljajući šta da pita a da ne otkrije svoje nepoznanje ili svoju sumnju.
Pogled mu nehotice sklizne ka freskama.
̶ U Studenici! ̶ spremno odgovaram na još neizgovoreno pitanje. Čuvena freska je u Studenici, kao i odgovori na mnoga naša pitanja. Čim se kroči u studeničku portu, sve u duši postane jasnije. Postanu koraci lakši i mekši na tom belom kamenu. I da ne znaš čega si se dotakao, osetila bi duša da si zašao u prostor neke drevne svetinje. Presijava se na suncu još od XII veka ova dragocena međa između ovovremena i svevremena, kao priprata Carstva nebeskog. Vreme stoji unutar kružnih zidina sveštenog mira nemanjićke zadužbine.
Svetinja živi u molitvama na kojima je i izgrađena. Psaltir nikada ne prestaje. Čini se kao da bi se svakog trenutka arhipastir Sava mogao pojaviti kod južnog portala, gde nadgleda isklesavanje sunčanog časovnika***, najstarijeg i u Srba i Slovena. Da nas upita „Čedo, koji je čas?”, kojim bismo slovom odgovorili?
Stepenik ugaženog skupocenog mermera, toplog i iskričavog, poslednji je korak pre nego što nam se razbistri duševni vid i nestanu sve misli i pomisli. Tek tada se, s trepetnim strahopoštovanjem koje preplavljuje dušu, može stupiti u veličanstvenu Bogorodičinu crkvu.
„ Dođi i vidi!”, kako reče apostol Filip, važi i za Studenicu, još kako. Hodočasnicima ponestane reči pred nestvarnim prizorom plavičaste svetlosti i zlatnih iskri studeničkog freskopisa. Studenička je stvarnost netvarna. Te plavetne nijanse srednjovekovnog lapis lazulija majstori ne mogu više napraviti. Studenički plavi kamen bio je skuplji od zlata i dan-danas svedoči o neprevaziđenoj lepoti i neprocenjivosti drevne srpske lavre.
Moji koraci se ne čuju, kao da ih kamen upija kako ne bi ometao molitvenu tišinu. Sramota me svog unutrašnjeg nemira s kojim dođoh do svetinje. Trudim se da ne razmišljam. Duša se ipak ispoveda prigušenim, sve dubljim uzdasima.
Umiri se pred kivotima Svetih, najfinije okovanim srebrom i zlatom i dragim kamenjem. Iz sve studeničke riznice dragocenosti i dostojanstvenosti, najveći su Božji dar mošti, miomirisne i mirotočive.
Odvajkada na Studenici počiva blagoslov i Trojeručice i Mlekopitateljnice i igumanskog žezla Svetog Save Osvećenog. Tako nas i danas, s čela zapadnog pilastra, uz Dobrotvorku studeničke obitelji, blagosilja Sveti Sava Osvećeni.
Prepodobni pustinjak freskopisan je s kraćom zaravljenom bradom, izdeljenom u neupadljive pramenove, i bez vlasi pod samim usnama. Prvi put je ime na fresci ispisano srpskom ćirilicom. Oko oreola proslavljenog jeromonaha stoji i svečani okvir. Zlatan po časti, nalik reljefastom ukrasu, poučava nas o ovom bogonosnom svetilniku pravoslavnog sveta. Svetitelj drži svitak s rečima „Bože, budi nam milostiv…”
Sava Srpski nikada nije zaboravljao ̶ svog imenjaka i zaštitnika, svoj monaški uzor i svog molitvenika pred prestolom Božjim, i tako jedinstvenog darodavca srpskog naroda.
̶ Baš danas nam je slava!
Gledam kako „čudesima sijaš”, Sveti Savo Osvećeni, i u srpskoj čudesnoj Studenici. Molim ti se: ne zaboravi u molitvi pred prestolom Božjim i svoje mnogogrešne a malobrojne slavare Savaite ̶ porodicu Milovanović.
„Pomeni”, ponavljam u sebi i povazda se osvrćem, dok se sve težim koracima približavam izlazu iz Svetim duhom bogomdane ograde od zverova. Čim prođem kulu i zvonik, poželeću odmah da se ponovo vratim.
A kad zažmurim, čini mi se da Studenica lebdi u plavetnoj svevišnjoj izmaglici. Plašim se da se ne vaznese svojim Svetim Uspenjem pre nego što se pokajemo kako valja, jer znam: već nas je približila Carstvu nebeskom.
Studenica!
* Mar Saba je lokalni naziv za Manastir Svetog Save Osvećenog, poreklom iz aramejskog jezika: mar znači ʼsvetiʼ a saba ʼstaracʼ
** Sveštenik Predrag Timotijević, starešina novobeogradske Crkve Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi
*** Sunčani časovnik u Studenici uklesan je na zidu južnog portala. Dvanaestodelni brojčanik čine slovne oznake na koje pada senka da pokaže doba dana. Veruje se da ga je uklesao lično Sv. Sava Srpski