Posle evharistijskog sabranja u Hilandaru u nedelju 21. oktobra po blagoslovu igumana hilandarskog Metodija, arhimandrit dr Tihon iguman manastira Studenica se u besedi osvrnuo na najznačajnije jubileje naše svete Crkve koje slavimo naredne godine: autokefalnost SPC – 800 godina od hirotonije Svetog Save u Nikeji, zatim jubilej Hilandarskog tipika – 820 godina od zaključenja ovog važnog dokumenta posle upokojenja Svetog Simeona, ali i značajnih 400 godina od prepisivanja Studeničkog tipika u Gornjoj isposnici Svetog Save u Studenici.
Iguman Manastira Studenica, arhimandrit dr Tihon u besedi tokom trpeze je podsjetio na riječi Svetoga Save u pismu koje pisao u Jerusalimu oko 1234. igumanu Spiridonu u Studenicu: Čuvaj se čedo moje slatko da ne izađeš iz nekoga mojega zaveta:
„On ne kaže nemoj da izađeš iz opštih monaških pravila i opštih monaških zaveta nego kaže iz nekoga moga zaveta. Dakle postoje neki unutrašnji detalji specifični za život Svetoga Save sa svojim bratstvom a bratstvo u kojem je živeo Sveti Sava je Hilandar a potom Studenica, dok je Sveti Simeon živeo prvo u Studenici onda u Hilandaru.“
Otac Tihon je kazao da se u Prolazima ova dva manastira, Hilandarskom (prve tri glave) govori o žitiju Nemanjinom i uopšte o monaškom životu a da se u Studenčkom tipiku (prvoj glavi) nalaze detalji vezani za odnos Sv. Save i Simeona sa bratstvom:
„Jako je lepo imati takve tekstove i svedočanstva jer nas oni krepe i mnogo je dobro kad neko iz tog vremena, od pre 800 godina ima takve tekstove.“
Hilandarski tipik je zaključan odmah posle smrti Svetog Simeona, njegov uvodni deo, gde kaže Sveti Sava bratiji da u molitvama pominju oca našeg blaženog Simeona i da ne zaboravljaju ni njegove nedostojanstvo. Iguman Tihon tumačeći te reči objašnjava da to znači da on o sebi misli skromno i traži od bratije da se mole za Svetog Simeona. Takođe podsjeća da je u svim kasnijim prepisima Hilandarskog tipika to mesto ostalo isto i da jedino tu i nigde više je iskazan poseban odnos bratije sa Prepodobnom Simeonom.
Arhimandrit dr Tihon je istakao neprekinuti duhovni kontinuitet i vezu monaških bratstava Studenice i Hilandara od vremena Svetog Save do danas. Zato je podsetio da se u Prologa oba tipika Hilandarskog i Studeničkog na isti način govori da je bratstvo iz onog vremena kada su pouke izložene, jedna ista zajednica, celina sa onima koji će dolaziti u narednim periodima.
„Zašto je to bitno za nas? Zato što se to prostire i na ovo naše vreme, dakle oni i oni koji će biti posle njih do kraja ovoga sveta i veka. Sveti Sava u Prolazima oba Tipika smatra da su bratstva tih manastira jedno telo duhovno, jedna celina kroz sve vekove do kraja ovoga sveta“, kazao je u Hilandaru iguman manastira Studenica Tihon.
Izvor: Slovo ljubve