На дан када наша Црква и верници празнују Светог Јоаникија, првог српског патријарха, благословом Игумана Тихона, преко сто верника пошло је стазама Светога Саве на Литургији у Горњу Савину испосницу. Лепоту пута ка светињи, употпунило је сунчано септембарско јутро.
Током пута ка испосници, верни народ је размењивао разна искуства са сличних ходочашћа и присећао се када су последњи пут били у овој светињи. Радост је преплавила сваког, тако да је узбрдица дуга око пет километара била много мање напорна.
После несто више од сат хода угледасмо Савину испосницу, али овај пут у новом руху. Било је то оно исто место у којем су служена бројна богослужења последњих осам векова, али сада са обновљеном терасом. Верни народ је био фасциниран лепотом али и спретношћу оних који су све то урадили… Сав материјал донешен је уском стазом уз помоћ коња. Стрпљење и упорност спретних руку учинили су да се простор где се молио Свети Сава, обнови али у исто време и не наруши дух времена.
Ова Литургија служена је испред Цркве, која је била мала да прими бројни народ. Под ведрим небом, а из недара планине одзвањале су молитве свештеника и народа.
Литургијском сабрању началствовао је старешина Духовног центра „Св. владика Николај Велимировић“ у Краљеву, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Мирослав ( епархија аусталијско-новозеландска) и парох борачки јереј Марко Денић.
У својој беседи отац Марко је истакао значај јеванђелске приче о талантима и подсетио верни народ да ће свако дати одговор Богу за свој таланат како га је користио и да је најбољи пример оставио Свети Сава који је живео по Светом Јеванђељу. Затим је указао на исукушења савременог доба у виду зависности од интернета и друштвених мрежа и упутио све који имају тај проблем на активан литургијски живот.
После завршене службе, била је постављена трпеза љубави, на којој си се наши домаћини, Отац Августин и Отац Лаврентије, братија из манастира Студенице, као и увек постарали да се свако осећање као посебно уважен и битан. Умерени жагор, смех и одушевљење трајали су до подне када смо уз благослов кренули ка Доњој испосници, где је опет направљена краћа пауза.Ту смо оставили Оца Августина да нас својим молитвама помиње пред Васкрслим Христом, Светим Савом, Светим Јоаникијем и свим светим.