Мониторингом установљено да на Голији живи око двадесетак медведа

Национални дан заштите природе обележен је 12. априла у ивањичком селу Девићи, где су представљени резултати мониторинга мрког медведа у Парку природе Голија, са аспекта живота људи и медведа на заједничком простору. Пројекат се реализује кроз систем сталног праћења и анализу укупног стања популације, ареала и станишта медведа на простору Голије.

Фото: Sirke Vaarma / Flickr

Према првим, прелиминарним проценама, може се констатовати да се ради о барем 15 до 20 стално или повремено присутних јединки оба пола и различитих узрасних категорија. Становништво овог подручја уплашено је јер медведи све ближе прилазе кућама, а често праве и велике штете у пчелињацима, нападају домаће животиње и сеју страх код људи.

Љубиши Стојковићу из Коритника ушетале су се у пчелињак и направиле хаос. Дошетао ми се ту до испред куће, ушао у пчелињак. Непријатна је ситуација када видите разрушене кошнице, испревртано све, али шта да радим, покушаћу да заштитим тј. оградим простор и добијем неку накнаду за штету. Јасно ми је да медвед мора живети на овим просторима али ваљало би да му не буде храна баш мој пчелињак. – каже Стојковић.

Управо је циљ свих који се баве заштитом природе проналажење решења заједничког живота медведа и људи на планинским висовима. Зато се опремају хранилишта за ове животиње како се не би спуштале у село.

Планирано је да поставимо довољан број хранилишта на удаљенијим локацијама како бисмо спречили медведе да прилазе до насељених делова. Самим тим спречили би сусрете са људима а и заштитили становништво од штета које ове животиње праве. – каже Драгољуб Шеклер, управник Парка природе Голија.

Владан Бједов, шеф Одсека за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије, потврђује да је мониторингом мрког медведа примећено на падинама Голије око двадесетак једники.

По нашој процени има барем пет независних репродуктивних група, а то значи присуство женки са младима. Оне су јако важне за установљење бројности популације на једном одређеном простору јер су везане за простор.– каже Бједов.

Др. Предраг Алексић, извршни директор Сектора за шумарство и заштиту животне средине ЈП “Србијашуме“ верује да за људе и животиње има довољно места у простору једне од најбогатијих природних средина, у првом резервату биосфере код нас.

Важно је да сачувамо све угрожене биљне и животињске врсте па и медведа. Без сарадње са локалним становништвом и људима који овде живе било који озбиљан циљ није могуће остварити – закључује он.

Извор: Инфо лига

Оставите коментар