Према непотпуним и још увек незваничним подацима, у бици на Чемерну погинуло је више од 1.000 српских војника и 625 Аустријанаца. Жртва је била велика, али је битка успела да заустави непријатеља у продору. У супротном, краљ, врховна команда и главнина војске били би увучени у обруч и уништени.
У недељу 5. августа на планини Чемерну извршено је освећење Крста и камена темељца за војничку капелу, а у наставку је одслужен и помен на ком су по први пут прочитана имена погинулих војника из ових крајева.
На дан спомена пребиловачких и херцеговачких мученика који су зверски убијени до стране усташа у Другом светском рату, сетили смо се и наших славних предаха који нису жалили своје животе да би спречили уништавање народа и војске на челу са краљем који су се те 1915 у јесен повлачили долином Ибра да би свој голготски пут наставили преко албанских гудура до мора и даље до Крфа и Бизерте.
Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине војске и врховне команде на челу са краљeм, којој је претходило неколико мањих сукоба на Троглаву, Јелици, Врановцу и другим местима на потезу од Краљева ка Студеници. На Чемерну су и данас видљиви остаци ровова, који сведоче о страдању српске војске . Битка је била готово заборављена, као и тела погинулих војника која су разасута остала на овој планини, без костурнице и достојног обележја.
Никада се неће утврдити тачан број страдалих јер су извештаји писани по месец дана касније у условима повлачења, може се говорити о неколико стотина убијених, несталих и много рањених. Наша војска је држала линију по врху висоравни планине Чемерно одакле се пружа поглед и на манастире Студеницу и Жичу , на Краљево , долине западне Мораве и Ибра , док је непријатељ, Аустроугарска,нападао из правца Каоне. Битка је трајала од 7. до 16. новембра.
Сви присутни на овогодишњем помену изразили су жељу да се догодине поново окупе поред изграђене спомен капеле у дан спомена на наше славне предке.
