Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.
U nedelju 5. avgusta na planini Čemernu izvršeno je osvećenje Krsta i kamena temeljca za vojničku kapelu, a u nastavku je odslužen i pomen na kom su po prvi put pročitana imena poginulih vojnika iz ovih krajeva.
Na dan spomena prebilovačkih i hercegovačkih mučenika koji su zverski ubijeni do strane ustaša u Drugom svetskom ratu, setili smo se i naših slavnih predaha koji nisu žalili svoje živote da bi sprečili uništavanje naroda i vojske na čelu sa kraljem koji su se te 1915 u jesen povlačili dolinom Ibra da bi svoj golgotski put nastavili preko albanskih gudura do mora i dalje do Krfa i Bizerte.
Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljem, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpske vojske . Bitka je bila gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice i dostojnog obeležja.
Nikada se neće utvrditi tačan broj stradalih jer su izveštaji pisani po mesec dana kasnije u uslovima povlačenja, može se govoriti o nekoliko stotina ubijenih, nestalih i mnogo ranjenih. Naša vojska je držala liniju po vrhu visoravni planine Čemerno odakle se pruža pogled i na manastire Studenicu i Žiču , na Kraljevo , doline zapadne Morave i Ibra , dok je neprijatelj, Austrougarska,napadao iz pravca Kaone. Bitka je trajala od 7. do 16. novembra.
Svi prisutni na ovogodišnjem pomenu izrazili su želju da se dogodine ponovo okupe pored izgrađene spomen kapele u dan spomena na naše slavne predke.
