Tolišnica kod Kraljeva je u poslednje četiri decenije ostalo bez trećine stanovnika. Preostalih stotinak meštana bavi se stočarstvom, sečom drva i proizvodnjom ćumura. Ćumurane su na nekadašnjem rimskom rudniku zlata, pa meštani veruju u bolju budućnost celog kraja – ukoliko najavljena istraživanja pokažu da još ima rezervi zlata.
Gotovo svako od pedesetak domaćinstava u Tolišnici, selu rasutom po obroncima Čemerna, ima svoju ćumuranu, jednostavnu, limenu ili zidanu od opeke i blata.
Milika Petrović, najpoznatiji ćumurdžija u tom kraju, kaže da je rad na ćumurani veoma težak, teži nego u rudniku.
Tim poslom Milika se bavi već pola veka. A moglo je, kako kaže, biti drugačije. Na mestu njegovih ćumurana u rimsko doba bio je rudnik zlata:
„Ulazio sam kad sam bio mali tamo, unutra su sobe, neke po pet-šest metara.“
Nedavni dolazak stručnjaka iz Bora na ovaj lokalitet podgrejao je stare priče o nalazištu zlata na Čemernu.
Ovih dana razgovori o rimskom rudniku zlata u ovom selu zamenile su teme o vlastitim i svetskim problemima.
„Teško se živi“, potvrđuje i Konstantin Rudinac. „Stočarstvo ne ide, vukovi nam kolju ovce. Ovde kad bi se otvorio rudnik, a još rudnik zlata, mnogo bi značilo za ovo selo.“
Danilo Veličić smatra da bi u tom slučaju svi ostali, i da niko ne bi napuštao taj kraj. Sada se s pažnjom čeka reč stručnjaka.
„Nakon analize podataka iz elaborata i projekata koji postoje može se doneti odluka o daljim geološkim istražnim radovima na ovim područjima“, rekao je dr Miloš Čolović, diplomirani inženjer rudarstva.
Poslednjih decenija Tolišnica nije imala sreće – zatvorene su zadruge, prodavnica, strugara, čak i kafana, a škola se svela na dva đaka. Sada se mnogi nadaju da bi s rudnikom zlata moglo da im se posreći.
Izvor: Milanko Danilović, RTS