Поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве Манастир Студеница је недавно издао капитално тројезично издање „Студенички типик Светог Саве“, чија је посебност то да је први пут штампан у целини.
Тим поводом гост радио „Светигоре“ била је проф. др Маја Анђелковић, професор средњевековне књижевности на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, руководилац филолошких и библиотечких пројеката манастира Студеница, преводилац и уредник новог издања ,,Студенички типик Светог Саве“.
М. Анђелковић: „Студенички типик Светог Саве“ (уводна реч)
„Дело је значајно зато што је први пут у историји од издавања Савиног дела, успостављен тачан редослед саставних делова типика. Први пут имамо дакле Житије Светог Симеона’ стављено као прво слово Студеничког типика„, истиче уредница издања Анђелковић.
Објашњава да се на овај начин омогућава успостављање првобитног, прописаног поретка саставних делова манастирског типика, и коначно сагледавање Студеничког типика у његовом пуном облику и обиму.
По њеним речима Студеничким типиком и њему припадајућем Житију Св.Симеона, Св. Сава је успоставио основе српске канонско-правне и хеортолошко-химнографске литературе:
„Значај Студеничког типика не треба сагледавати само у контексту успостављања манастирског устројства, већ и у контексту конкретних поступака који су претходили добијању аутокефалности Српске православне цркве 1219. године. Истовремено, не треба занемаривати ни његов значај и за српску државу јер Сава у овом свом делу наглашава да је Симеон Немања био самодржавни владар, а управо је самосталност власти омогућавала даљи развој српске државе, њено прерастање у ранг краљевине, и добијања аутокефалности Српске цркве. „
Са аспекта филологије Студенички типик заузима веома битно место јер је, осим по значајним лингвостилистичким карактеристикама, реч о првом типику који је назван изворном речју Образник Светогa Саве Српског.
„Писањем житија Светог Симеона, као првог слова Студеничког типика, Свети Сава не само да по први пут у целости приказује живот свога оца, него тим делом заправо поставља основ српске изворне књижевности и то је заиста немерљив допринос и Светог Саве и у читавом контексту и самог житија Светог Симеона, односно у ширем контексту Студеничког типика, јер је у оквиру њега Житије и настало“, казала је уредница новог издања „Студеничког типика“.
Проф. др Маја Анђелковић казала је да се живот Светог Симеона – Стефана Немање, проучавао и сагледавао са различитих аспеката, прво у богословским а потом и у научним круговима. Међутим по њеном мишљењу нико боље и сажетије, поетичније није прозборио о Стефану Немањи од његовог сина Светог Саве.
„Много пута до сада смо све осведочили да је Стефан Немања заиста био ненадмашан у улози оног који је створио српску државу, а на неки начин и Српску православну цркву, наравно, уз свог сина Саву, али оно што је веома интересантно јесте чињеница да га таквог види народ још за живота“, истакла је професорица. Додала је да је Свети Сава описао и како је народ „ридао“ када се Немања одрекао престола и предао га сину Стефану, као и да Сава у даљем тексту житија низом реторички питања заправо наглашава све оне карактеристике Симеона Немање које су га учиниле ненадмашним у историји српског народа.
Професорица је казала да је за основу Студеничког типика, као и Хиландарског типика, Свети Сава узео Евергетидски типик, типик Евергетидског манастира у Цариграду, и прилагодио га потребама манастира Хиландара и Студенице.
С обзиром на то да нису сачувани (или бар до сада нису пронађени) протографи Хиландарског и Студеничког типика, и даље остаје недоумица да ли су настајали истовремено или сукцесивно:
„Садржина Студеничког типика намеће закључак да је завршне редакторске измјене Св. Сава урадио након завршетка писања Житија Св. Симеона, као прве главе Студеничког типика, у периоду од преноса Симеонових моштију у Студеницу (1207) до објављивања „Симеона Немање као новог мироточца“ (1210). Редактура коју је Сава извршио приликом писања Студеничког типика недвосмислено је већа од оне спроведене у Хиландарском типику.
У канонско-правном контексту се јавља нова, битна одредба о томе како се архимандрит поставља за игумана студеничког. Такође, одређивање статуса манастира Студенице у односу на остале манастире, потом заповест владару земље да присуствује и учествује у избору игумана, као и заповест владару да штити манастир Студеницу – не само да су важни канонско-правни него и световно-правни елементи, и сведочанство о односу црквене и световне власти.“
Професорица истиче да из Типика можемо сазнати више о посебном статусу Студенице, што Свети Сава наглашава у 12. глави Типика, која има наслов О слободи манастира.
Др Анђелковић је говорила и о књижном фонду манастира Студенице, о интересантним записима који су пронађени у студеничким књигама, међу који је својеручни запис Светог Мардарија, што указују на то да је Студеница од својих почетака била важно стециште писане речи:
„Студеничке књиге су имале важну улогу у развоју и писмености и књижевности, што нам указује да та истраживања студеничког књижног фонда треба наставити и резултате публиковати како би били доступни широј читалачкој публици, али и свим оним истраживачима који се Студеницом баве са различитих аспеката и у оквиру различитих научних дисциплина.“
Са проф. др Мајом Анђелковић разговарала је Слободанка Грдинић.
Извор: Митрополија