Студеница Светог Симеона

Песме о Студеници0

Хуји ветар о Божјој угодници,
приповеда свету о Студеници.
Дао јој је Бог реку ту бистру водицу,
душе људске умиваоницу.
Орлови и данас промичу небом,
заситиће се душа студеничким хлебом.
Исклесани драгуљ сину пре векова осам,
ћирилицом исписано шта сам и ко сам.
Немања се духом вин’о изнад гора,
досегао висине божанствених зора.
Бранио је срце чистим правдољубље,
истицао највише Богољубље.
Души својој као и свом роду,
вером у Бога дарово вечну је слободу,
и сва брда студеничка она,
чују глас манастирског звона,
још и даље,цео свет их чује,
а његова реч србима поручује,
духом својим на студеницу гледи,
ослушни добро чућеш шта беседи:
Душа Божјег хлеба треба и иште,
сваки манастир Србско је огњиште.
Свака црква србска је читанка,
стуб је Србског живога опстанка.
Кад манастир магле повију,
у ту белину га скрију,
анђели тада са неба полете,
на куполу манастира слете,
мир Божји завлада околином,
испуни се простор топлином,
све проговори и каже тишином.
Срце чисто ту радост осети,
и ка Богу душа радосна полети.
Када лето долети у планину,
Сунце оде у већу висину,
кад враниловка уцвета у лету,
ништа лепше нема на овоме свету,
кад се поглед јасан са брдија пусти,
и тамљана дим разлеже се густи,
молитва душу тад стишава,
вера у Бога и света нам слава.
Жубор реке подно манастира,
на врх брда има још пастира.
Исцељења многа и друга чудеса,
фреска Богородице шира од небеса,
све то срце смири,удаљи од беса.
Немања је три сина имао,
Растко монашки позив изабрао.
Отац је се угледо на сина,
краља круну остави због монашког чина.
Сад са Савом на нас Србе гледи,
прави пут је само Божје проповеди.
Од круне на глави човек није бољи,
али јесте када живи по Божјој вољи.
Круном својом Немања је пример дао,
владар,монах и светац постао,
јер вером у Бога није никад посустао.
Свети Симеон данас мироточи,
и дан данас о Богу сведочи.

Аутор : Небојша Нешо Милојчевић

Оставите коментар