Izborom najlepših radova završen je Književni konkurs o manastiru Studenici. U kategoriji POEZIJA Ivan Rajović iz Kraljeva osvojio je Treće mesto sa pesmom ,,Studenica“
Kako smo majušni
pod tvojim dugovekim zidinama
svetioniče božanskog sjaja
što osvetljavaš hridi ubogih duša
koje ozarene postojanošću i nadom
putuju u beskraj.
Rastemo pod tvojim mermernim skutom
majko dojiljo,
prekrasna stvarnosti
otelovljenih iluzija
blago nadnesena nad našim
hiljadugodišnjim košmarom.
Tvoja neoskrnavljena,
devičanska nagota,
veličanstveno se uznosi
nad vremenom i prostorom,
nad životom i smrću,
patnjom i uništenjem,
saputnice odvažnih i smernih.
Iznad tvoje kupole uzdiže se svemir,
zvezde ti čuče na portalima
i tihi eho Rastkovih koraka
po zategnutoj površini večnosti
tinja u uglovima tvoje utrobe,
obasjan plamičcima voštanica.
Studeno ti lice oplemenjuje toplinom
i zvukom vekova
nataloženih u tvom čednom izgledu
iz kojeg saznanje sebe,
vremena i ljudi,
traje nad smrtnicima i svecima,
zemaljski,
a tako blizu Bogu.
Ti izranjaš iz srednjovekovlja
sa Srbijom pod miškom
i stremiš ka budućnosti,
ne osvrćući se,
ne zastajkujući
pred rezama i lancima osvajača,
nošena odsjajem sopstvenog lika
u svesti naroda.
Samim svojim postojanjem
pretvaraš ideale u materiju,
kristalu
iz riznice Nemanjića,
fresko našeg uspenja
na zidu svekolikog beznađa.
Belino
razasuta po brdima i pašnjacima,
okamenjena vero Srba,
lepetu krila nad pustarom ljudskog življenja,
kruno izbavljenja iz čeljusti mraka,
predvodnice nežnog šapata,
još neiskazana blagosti i samilosti,
osamstooka,
osamstoruka,
osamstoglava,
zaštitnice umnih i prosvetljenih,
kljastih i neukih.
Ti si pojilo na kojem se okrepljuju mozgovi,
ti si srce koje pulsira u grudima Srbije,
ti si vizija spasa i opstanka,
svedočanstvostustustust
prošlosti i budućnosti istovremeno.
I neka stud zenica
naviknutih na toplinu tvojih dodira
nikada ne bljesne ni u jednom oku
u kojem tvoje zidine
uklesaše trag svoje večitosti.
