Вековима стојиш, вековима трајеш,
штиту Српског рода, уточиште Свето,
утеху и данас нашем роду дајеш,
постојања твога славим свако лето!
Окићена белим каменом се дичиш,
на небески рај Студенице личиш,
веру свету своју никад ником’ не даш,
Светог Симеона задужбина ти си,
зачетника нашег Немањићког рода,
никада се ником’ покорила ниси,
чак и данас дајеш деци својој плода.
Студенице наша, векови те славе,
ти светлошћу својом обасјаваш душе,
благосиљаш ове наше грешне главе,
пред тобом, Студенице векови се руше!
Аутор: Бојана Марковић