Vekovima stojiš, vekovima traješ,
štitu Srpskog roda, utočište Sveto,
utehu i danas našem rodu daješ,
postojanja tvoga slavim svako leto!
Okićena belim kamenom se dičiš,
na nebeski raj Studenice ličiš,
veru svetu svoju nikad nikom’ ne daš,
Svetog Simeona zadužbina ti si,
začetnika našeg Nemanjićkog roda,
nikada se nikom’ pokorila nisi,
čak i danas daješ deci svojoj ploda.
Studenice naša, vekovi te slave,
ti svetlošću svojom obasjavaš duše,
blagosiljaš ove naše grešne glave,
pred tobom, Studenice vekovi se ruše!
Autor: Bojana Marković