Ти предивна лозо нашег Српског рода,
к’о кандило сијаш и молиш се за нас,
вековима дајеш деци својој плода,
заступништво твоје чува нас и данас!
У Христу си темељ поставила нама,
и сву децу своју подигла у вери,
да наш народ никад не поклопи тама,
да се наше деце не дотакну звери!
Од твоје се лозе много Светих роди,
од свих Свети Сава засија нам први,
да нас руком својом води ка слободи,
и ризу обуче, нечасног да смрви!
И Свети је Стефан засиј’о у Христу,
к’о краљ Српског рода, наше земље глава,
он је чув’о веру Православну, чисту,
у Христу и Крсту, ту је наша слава!
Господ ти је свако посветио чедо,
па нараштај сваки ваше име слави,
Христос са небеса подвиг ваш је глед’о,
па сте данас утеха нашој грешној глави!
И Свети Симеон монахом нам поста’,
да Господа слави и Њиме се дичи,
сви овде на земљи ништа смо до госта,
зато он пожеле на Христа да личи!
Твоја Света лоза, Христоносна свећа,
наше цркве Свете изданци су многи,
Немањићку лозу славиће столећа,
јер нас само она нашем Христу води!
Симеон је први, онда за њим Сава,
Затим Стефан, Јелена и Урош нам Свети,
ви сте нам спасење, узданица права,
и стасте на реп, врагу што нам прети!
После вас се настави гнездо Свето ваше,
Господ ти је лозу благосиљ’о често,
И Сава нам Други, Црквом столоваше,
па сад с вама љуби Христов Свети престо!
После њега дођоше многи Свети наши,
Драгутин, Милутин, Урошиц нам Свети,
они беху стрепња свакој горкој чаши,
што нам нашем Српству повремено прети!
Симонида Света засија на небу,
а за њом и Јелена, наша Света мати,
ти си својој лози што со значи хлебу,
због тебе се она у векове памти!
Много је још Светих од тебе потекло,
Света Јелена Дечанска, Св. Стефан ту је,
Немањићко име, само Христом текло,
и за крај нам дође Урош да царује!
И он поста’ Светим Оцем Цркве наше,
и чудеса многа и данас он твори,
Господ наш га Светим од младости зваше,
о Христу је нашем волео да збори!
Мати Анастасија, твоје Свето име,
васкрсење значи, у Христу и јеси,
данас свако Српче поноси се тиме,
што пред тобом, мати, дрхћу многи беси!
Нашег Српског рода, медоносна пчело,
вековима своје Српчиће ти пазиш,
зато Господ даде теби топло чело,
молитвама својим врагове да газиш!
Света мати наша, ми поносни јесмо,
што Хришћани ми смо и имамо тебе,
јер без нашег Христа, реци мати, где смо?
Зато ти се мати, молимо за себе!
Ти си мати, наша дивна свећа,
и љубављу својом лечиш нам све ране,
славиће те, мати векови, столећа,
славиће те, мати сваки дан што сване!
Ти предивна лозо нашег Бога Христа,
ти си деци својој благослова дала,
у Господу нашем ти си тако чиста,
зато си се нашом мајчицом назвала!
Драгуљ си у круни нашег Српског рода,
Христоносно кандило Господа нам дивног,
одувек си знала: Христос је слобода,
зато ти си сломила сваког врага кивног!
Света мати Анастасијо, моли Бога за нас,
деце се ти своје никад’ не застиди,
својом светом ризом чувај нас и данас,
да нас Христос наш помилује, види!
Света Анастасијо, песма ти се ори,
буди увек мати ти уз своја чеда,
за наше се душе увек ти избори,
Србија те, мати, са поносом гледа!
Аутор: Бојана Марковић