Ti predivna lozo našeg Srpskog roda,
k’o kandilo sijaš i moliš se za nas,
vekovima daješ deci svojoj ploda,
zastupništvo tvoje čuva nas i danas!
U Hristu si temelj postavila nama,
i svu decu svoju podigla u veri,
da naš narod nikad ne poklopi tama,
da se naše dece ne dotaknu zveri!
Od tvoje se loze mnogo Svetih rodi,
od svih Sveti Sava zasija nam prvi,
da nas rukom svojom vodi ka slobodi,
i rizu obuče, nečasnog da smrvi!
I Sveti je Stefan zasij’o u Hristu,
k’o kralj Srpskog roda, naše zemlje glava,
on je čuv’o veru Pravoslavnu, čistu,
u Hristu i Krstu, tu je naša slava!
Gospod ti je svako posvetio čedo,
pa naraštaj svaki vaše ime slavi,
Hristos sa nebesa podvig vaš je gled’o,
pa ste danas uteha našoj grešnoj glavi!
I Sveti Simeon monahom nam posta’,
da Gospoda slavi i Njime se diči,
svi ovde na zemlji ništa smo do gosta,
zato on požele na Hrista da liči!
Tvoja Sveta loza, Hristonosna sveća,
naše crkve Svete izdanci su mnogi,
Nemanjićku lozu slaviće stoleća,
jer nas samo ona našem Hristu vodi!
Simeon je prvi, onda za njim Sava,
Zatim Stefan, Jelena i Uroš nam Sveti,
vi ste nam spasenje, uzdanica prava,
i staste na rep, vragu što nam preti!
Posle vas se nastavi gnezdo Sveto vaše,
Gospod ti je lozu blagosilj’o često,
I Sava nam Drugi, Crkvom stolovaše,
pa sad s vama ljubi Hristov Sveti presto!
Posle njega dođoše mnogi Sveti naši,
Dragutin, Milutin, Urošic nam Sveti,
oni behu strepnja svakoj gorkoj čaši,
što nam našem Srpstvu povremeno preti!
Simonida Sveta zasija na nebu,
a za njom i Jelena, naša Sveta mati,
ti si svojoj lozi što so znači hlebu,
zbog tebe se ona u vekove pamti!
Mnogo je još Svetih od tebe poteklo,
Sveta Jelena Dečanska, Sv. Stefan tu je,
Nemanjićko ime, samo Hristom teklo,
i za kraj nam dođe Uroš da caruje!
I on posta’ Svetim Ocem Crkve naše,
i čudesa mnoga i danas on tvori,
Gospod naš ga Svetim od mladosti zvaše,
o Hristu je našem voleo da zbori!
Mati Anastasija, tvoje Sveto ime,
vaskrsenje znači, u Hristu i jesi,
danas svako Srpče ponosi se time,
što pred tobom, mati, drhću mnogi besi!
Našeg Srpskog roda, medonosna pčelo,
vekovima svoje Srpčiće ti paziš,
zato Gospod dade tebi toplo čelo,
molitvama svojim vragove da gaziš!
Sveta mati naša, mi ponosni jesmo,
što Hrišćani mi smo i imamo tebe,
jer bez našeg Hrista, reci mati, gde smo?
Zato ti se mati, molimo za sebe!
Ti si mati, naša divna sveća,
i ljubavlju svojom lečiš nam sve rane,
slaviće te, mati vekovi, stoleća,
slaviće te, mati svaki dan što svane!
Ti predivna lozo našeg Boga Hrista,
ti si deci svojoj blagoslova dala,
u Gospodu našem ti si tako čista,
zato si se našom majčicom nazvala!
Dragulj si u kruni našeg Srpskog roda,
Hristonosno kandilo Gospoda nam divnog,
oduvek si znala: Hristos je sloboda,
zato ti si slomila svakog vraga kivnog!
Sveta mati Anastasijo, moli Boga za nas,
dece se ti svoje nikad’ ne zastidi,
svojom svetom rizom čuvaj nas i danas,
da nas Hristos naš pomiluje, vidi!
Sveta Anastasijo, pesma ti se ori,
budi uvek mati ti uz svoja čeda,
za naše se duše uvek ti izbori,
Srbija te, mati, sa ponosom gleda!
Autor:Bojana Marković