Краљева црква је подигнута 1314 године у комплексу манастира Студеница, а посвећена је Богородичиним родитељима Јоакиму и Ани. Ктитор овог малог али велелепног здања је краљ Милутин, унук Стефана Првовенчаног.Он је хтео да и сам остави траг у Студеници покрај својих предака, али без жеље да засени монументалност Богородичине цркве. Отуда је настала ова мала, али веома складна црква.
Фреске су рађене у стилу Палеолога, а радио их је водећи дворски сликар краља Милутина, Михаило Астрапа. Како је у 13. веку Цариград пао у руке крсташа и формирало се Латинско царство, долази до интензивнијег развоја Византијске уметничке делатности на периферији Византиона као што су Македонија, Србија и Русија. Сликарство у Краљевој цркви је значајно, јер је оно једно од најбоље очуваних сведочанстава византијске уметности из времена раног четрнаестог века.
Фреске Светог Саве и Симеона су одличан пример овог касног византијског стила. Одлика ове уметности је да се не занима превише за тело, оно увек нестаје под наборима тканине , осећа се присутност аскетског и бестелесног, док се већа пажња посвећује лицу, нарочито очима. Свети Симеон је насликан у монашкој одећи као стар, дугог повијеног носа и дуге беле браде . Сликар је тежио да сачува уверљивост одавно поштованог лика предака. Лик из Краљеве цркве има одлике правог портрета , али и иконографског знака. Одређена идеализација лика је већ постојала у раним тридесетим годинама 13. века: веома крупне очи укочен поглед упућен даљинама, правилни полукругови око очију као капци упали образи који пристају савршеном монаху. Међутим она је ублажена у Краљевој цркви одбацивањем потпуне симетрије лица и очију. Свети Сава je приказан у архијерејској одећи (стихаром са наруквицама украшеним бисерима , полиставрионом и омофором) са јеванђељем у руци. Сликар је желео да лик Светог Саве прикаже веродостојно. Танак и мало повијен нос Немаљића , крупне очи , упали образи, високо чело, раздељак на средини, с праменовима косе зачешљане иза ушију, све подсећа на старији лик из Милешеве. Ипак у Краљевој цркви Сава је приказан као старији и већ потпуно сед, дуге беле браде и очи му нису плаве( као у Милешеви) већ сиве.
На конпозицији су приказани Свети Сава и Симеон како се обраћају Богородици и Христу да би молили за свога потомка краља Милутина и његову супругу Симониду. Мали Христ са свитком у руци , као владар прима молбу и благосиља светитеље Немањиће окренувши им се и посматрајући их.
Копије светог Саве и Симеона су рађене у њиховој природној величини, тако што је помоћу квалитетне фотографије извучен цртеж у размери . Сликано је са природним пигментима како би се на што бољи начин имитирала оригинална боја. Такође су имитирана и оштећења, огреботине, флеке , као и недостатак бојеног слоја на појединим местима. Копије су на крају урамљене у рам од храстовине
Копије су радили: Александар Ћулибрк, Драгана Вићентијевић и Јелена Симић