Манастир Градац

Манастир Градац је смештен у подручју Старе Рашке, на шумовитим падинама Голије, на узвишењу које мештани зову Петров Крш. Манастир Градац је подигнут у другој половини XIII века /око 1275. године/, на остацима некадашње цркве, као задужбина краљице Јелене Анжујске, највероватније из рода Карла I Анжујског, краља Сицилије и Напуља, жене српског краља Уроша  I Немањића.

Манастир Градац је посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Богородичина црква манастира Градац је једнобродна грађевина са куполом, троделним олтаром и правоугаоном певницом, чији централни брод чине припрата са две капеле, наос и олтарски простор. У архитектури храма манастира Градца, завидне љупкости и склада, који је пример монументалне рашке архитектонске школе, присутан је значајан утицај готике у многим елементима, а посебно на порталима и бифорама /прозорима на којима средишњи стубић одваја два лука у темену.

Манастир Градац је део пројекта Трансроманика (романичко наслеђе на европским туристичким турама). Архитектонске украсе одликује касна или позна романичка уметност, скоро рана готика, која се највише огледа на стубовима главног портала, већином на мермерним прозорима и бројним слепим аркадицама на кровном венцу.

Као краљица, Јелена је много чинила за развој просвете и уметности. Основале је прву женску школу у Србији, (по свему судећи сиротиште), организовала је скупљање и преписивање књига, бринула за сиромасне, подизала је и обнављала цркве, како православне тако и католичке, у Приморју. У тој школи, која се налазила у њеној резиденцији у Брњацима (на горњем Ибру) Краљица Јелена је младе и сироте девојке подучавала оним вештинама које су потребне за брак, а онда их уз добар мираз удавала.

У храму манастира Градац је мермерни саркофаг у коме је сахрањена Света краљица Јелена. Краљица Јелена се замонашила у цркви Светог Николе на Скадарском језеру, где је умрла 8. фебруара 1314. године. Њене мошти су монаси сакрили приликом напада Турака, те касније донели у светињу манастира Градца, али се данас не зна место где оне почивају. Јелена Анзујска је проглашена светицом и њен дан православна црква прославља 12. новембра. У манастиру Градац се налазе део моштију Краља Драгутина, старијег сина краљице Јелене и краља Уроша, пренете из манастира Дечана.

Зидно сликарство манастира Градца је у веома малим деловима очувано, иако је приказ ктиторке, краљице Јелене и данас видљив. У манастиру Градац је оригинални камени иконостас из времена градње. Током турске власти, током 17. века је манастир Градац опустео, те су радови на његовој обнови предузети средином 20. века. Истражени и конзерваторски презентовани манастир Градац, обновљен као монашка заједница /сестринство/ и духовно средиште након 2000. године, својом величанственом лепотом је данас у Србији један од најлепших српских средњовековних културно-историјских споменика. У Манастиру Градац је иконописачка радионица, а монахиње се, у свом радосном животу по Јеванђељу, баве рукотворинама – златовезом и ткањем. Игуманија Ефимија каже да у манастиру Градац свако слободно може да изрази свој “Богом дан дар”.

Током 2005. године су у Манастиру Градац извршена заштитна сондажна и ревизиона археолошка истраживања. У току радова у манастиру Градац је отворено осам сонди, укупне површине 70 м2, дубине до 3 метра, са спољне стране манастирске цркве. Поред средњовековног културног слоја и средњовековног гробља који су истражени раније, праисторијски културни слој укупне дубине 0,8 метара је такође откривен. Овај преисторијски културни слој са три нивоа грађевинске линије И припадајући археолошки материјал настали су у дубокој прошлости, од раног до развијеног Бронзаног доба. На најстаријих праисторијским слојевима Градца, који обухватају два грађевинска слоја из раног Бронзаног доба је пронађена керамика.

Почетком маја се у манастиру Градац, тврђави Маглич и Краљеву традиционално организује културна манифестација “Дани краљице Јелене”, посвећена чувеној ктиторки, њеној прекрасној задужбини и бројним побожним и хуманим делима. Сваког маја се прославља догађај када је Краљ Урош I , у част љубави према француској принцези Јелени из рода Анжуја, потоњој српској краљици, наредио да се читава долина реке Ибар засади мирисним јоргованима, тако да је њена нова постојбина подсећа на завичај – Провансу у Француској. Временом је успомена на вероватно најлепшу средњовековну љубав у Србији читава долина Ибра добила име Долина јоргована или долина краљева.

Током овог занимљивог културног догађаја се одржавају рецитали, такмичења и витешке игре и представљају очувани обичаји и стари занати, што привлачи бројне љубитеље уметности и културе. Манастир Градац је омиљена дестинација у нашим туристичким програмима, а ускоро на тржиште стиже јединствен туристички производ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ДОЛИНЕ КРАЉЕВА са несвакидашњим доживљајима који посетиоцима-туристима омогућавају путовање кроз време.

Извор