Studenice, Sveto mesto,
pominjana ti si često,
da l’ sa knjigom u rukama,
u pesmama il’ mukama.
Svakoga si prigrlila
i novu mu snagu dala,
ulila mu veru jaku
da oseti milost svaku.
Studenice, Sveto mesto,
pominjana ti si često.
To je tako od davnina,
sve učeći otac – sina.
Učićemo tako i mi,
svoju decu u tuđini
Pravoslavlju, Svetinjama.
To je sveta dužnost nama.
Studenice, Sveto mesto,
pominjana ti si često.
Svaki Srbin, ma gde bio,
rado bi te posetio.
Studenici pohrlimo,
Milost Božiju osetimo.
Pokajanje ko potraži,
milom Bogu biće draži.
Studenice, Sveto mesto,
pominjana ti si često.
Ime ti je sveto, jako
i ostaće na vek tako.
Autor: Ivana Prlina Nikodijević